Sve teče, sve se mijenja. Osim sestrića.

Kad god čekam ostvarenje svoga prava, ispostavi se da sam građanin dugog reda.

Sezame, otvori se. Dobićeš status zaštićenog svjedoka.

Kod nas svaka manjina ima pravo na svoj jezik za zube.

Držaćemo glave visoko, sve dok znanje ne prevagne.

Miševi kolo vode jer mačići još nisu progledali.

Kad god bacim grah, ispadne mi tako tako da ne bude ručka.

Ako sit gladnom ne uliva povjerenje, zašto ne proba sa čorbicom?

Ako ste gladni kao ja, možemo se siti ispričati.

Ako mudrost ide kroz želudac, onda sam ja prvi među jednjacima.

Da se narod ne bi nasankao, avangarda je pepelom posula put kojim je otišla na Zlatibor.

Čak i najveći kuvari, pravljenje obične pite počinju razvijanjem svijesti.

Manje su tražene žene koje barataju pismenom tehnikom, od onih koje to čine usminom.

Naše novine listom se brinu za naša leđa. Ono jeste da se od novina dobijaju hemoroidi…

Zapošljavanje je krenulo, u Skupštini sve teče. I poneki sestrić.

Nekad je Bog hodao po zemlji Srbiji. Uskoro će moći samo da tapka u mjestu.

Rešenje kosovske krize zna i poslednja budala, ali na pregovore ipak ide prva ličnost vlade.

Kosovo je otišlo nas doboš ali će se uvijek vraćati na guslama.

Vrijeme je da Srbi uzmu sve što im život pruža, a to je ovih dana baš do jaja!

Kumim te Bože, viče Srbin. – Ne, ako Boga znaš, čuje se odozgo. 

Srbija je tradicionalna zemlja. Veći dio naroda i danas ide za ovcama.

Srbi su nebeski narod a nebo nema granica.

Sve što je ljudsko strano mi je, ali su mi bar komšije bliske.

Iako je često dobijao policijsku šaku u glavu, jedan aforističar dokazuje da nije izašao iz štosa.

Dobra književnost sve više se povlači pred poplavom odličnih recenzija.