beats by dre cheap

Iz Tamnog Vilajeta

Европа или стање кроз густо грање

У темељима сваке велике цивилизације, између осталог, одувијек почива култура измјене материје илити дефекација (лат.) што дословно значи пречишћавање, чишћење од прљавштине, чему претходи оно о чему ће овдје бити говора: одбацивање продуката бешике и цријева или народски речено – ђубрета. Дакле, метафорички говорећи, држава мора да се позабави чишћењем шљама или измјеном структуре материје која се налази у њеним темељима и њеном пробавном тракту, е да би се очувала од погубног, ерозивног утицаја шљама/ђубрета на саме темеље свога бића. Или што Платон рече на ту тему: Стабилност и здравље државе овисе о чврстини владареве столице!
Ђубре може бити дефинисано самом суштином свога карактера (дјеловања) у средини у којој егзистира захваљујући (не)дјеловању друштвене свијести или каквог ефикаснијег пургатива.
Шљам исто тако овиси и о врсти онога чиме се храни или чиме је храњен, те као резултат имамо тековине или још чешће - густо срање, што се свакодневно може осјетити, па и намирисати.
Кад ја, напримјер, напишем вишеслојан афоризам, напросто намиришем невољу која лепрша око слојева, као коњска мува око балеге доброг касача. Е сад, мува има и зунзара и говнара, а добрих касача је мало а и то мало слабо је потковано. Осим тога, рече ми једном један чојек: - А што бацате чифте, ви афористичари?!
У једну ријеч - доста је чифтања (иако је то једна од мојих најдражих техника духовне дефекације), вријеме је да да завиримо под сам реп догађаја;
Са измјеном материје нужда је почети још у обданишту. Ако дјетешце не пробудиш на вријеме, има да се укака по друштвеној имовини, те умјесто непробуђене свијести, треба мијењати пелене. Посљедице неправовремене измјене материје/свијести (а доказано је да свијест јесте материја и да тежи неколико грама) могу резултирати далекосежним неприликама у животу малог сероње. Уколико он/она постане велики сероња у свијету политике (истом оном у коме се по Јовановом откровењу очекује рођење Антикриста, Врхунског сероње) посљедице ће неминовно осјетити и већи дио плебса.
На страну то, што дотични деликвент још од малена терорише фасаде спрејом, учитеље рајснедлом, дјевојчице личним схватањем мејк-апа. А када у адолесцентском добу постане навијач Жеље (а кога би другог) наш јуноша, кога и код куће припремају да постане шљам, почиње да терорише комшије, школске другове, учитеље, лифтове, фасаде, семафоре, младе саднице, сироте корпе за отпатке, кучиће, мачиће, сироте мале хрчке...и све то уз несувисле урлике: Јаране, јаране!!! Идем тако неки дан иза двије прелијепе дјевојчице и једна другој прича како је, мој јаране, синоћ, ба, добро попила, ово, оно, ћуј ба, ша ти је, ба, хош ти јаране, јаране... Језик Банту црнаца је много љепши! Овај наш је загађен до гађења! За ову врсту свијести већ је касно! Одавно се смркло у Вилајету и још се смркава. Мрак је пао по новинама и телевизији, иако градски Оци упорно постављају свјетиљке, рефлекторе (око својих вила), саде цвијеће, штампају ЕКО часописе, брину се о нама тако да је ред да наша завалност стигне њих, оца им и мајку њихову!
Елем, цвијеће је посађено, пензионери, инвалиди и штедише су насађени, и као резултат тога све мирише и све цвијета, мирис пољем хара!
А ШТА ЈЕ СА ЈАВНИМ WЦ – има, питам вас ја?! (Не мислим на телевизију, иако...). Ко ће то посадити, а ? То је мајка свих питања и отац свих срања! Доста је жардињера, доста приче о скупштинској материји, доста сапуница и латиноамеричких ступидарија! Доста њушки радикалних и националних, с лијева и десна, оних из центра који су тек изашли из Централног (пази леђа), доста је «60 минута» чак и у односу на 500 година, доста је костура у орманима и пензионера у контејнерима, ратних репова и скупштинских рогова, Додика и Силајџића наших првих комшића, педофила, попова, текфирлија и из других конфесија неимарлија!
Лако је Чесима, јер да би се чистило испред прага, нужно је имати макар Праг. А ми ни кућу немамо. Једино чишћење у коме смо одувијек били добри, јесте чишћење комшијских прагова испред нашег прага, као оно из 92. године рађено жељезном метлом. Праг свој нека причувају Чеси кад им дођемо у Унију, јер метала за наредно (ма каква наредба) чишћење имамо на бацање, о чему свједоче свакодневне полицијске рације. Али доста рационалне. И обавезно националне.
Са друге стране, ђубре нам је нужно, не само за пољопривреду, него и за друге гране привреде, са којих неки мајмуни не желе да сиђу, упркос Високом представнику Европске еволуције, Дарвину, затим штапу и канапу. А зашто би и силазили кад су се већ извјештили у мајмунисању, док би стока која би их замијенила морала да нас поново пређе све из почетка.
И зато, браћо и пријатељи, оставите ђубре и мајмуне на гранама које су запосјели. Доћи ће и ваших пет минута јер вас од Европе дијеле још само три манита (конститутивна представника).
Оно што треба да урадите за њих је, да сами од себе дигнете руке – и стићи ће вас царство небеско, за које вам хоџе и попови већ одавно, унапријед наплаћују таксу.
Европа вам је на пушкомет, пардон, на дохват руке. Већ се може и видјети то идеално стање кроз густо грање. Па хајдемо већ једном у ту лијепу ... мајчину Европу! Јер Европа је она идеја која нас већ годинама носи. УЗ ПЛАЧ РОДБИНЕ И ПРИЈАТЕЉА!

BOJAN BOGDANOVIĆ- poezija aforizmi satira zenica
http://bojanbogdanovic.blogger.ba
12/01/2012 18:19