BOJAN BOGDANOVIĆ- poezija aforizmi satira zenica

aforizam, satira, poezija, priča, kritika, satira, zenica, poezija, aforizam, priča, zenica, poezija, kritika, aforizam satira, zenica, poezija, aforizam, satira, zenica, priča, kritika, satira, zenica, poezija, aforizam, satira, kritika, priča, poezi

13.04.2013.

Sve teče, sve se mijenja. Osim sestrića.

Kad god čekam ostvarenje svoga prava, ispostavi se da sam građanin dugog reda.

Sezame, otvori se. Dobićeš status zaštićenog svjedoka.

Kod nas svaka manjina ima pravo na svoj jezik za zube.

Držaćemo glave visoko, sve dok znanje ne prevagne.

Miševi kolo vode jer mačići još nisu progledali.

Kad god bacim grah, ispadne mi tako tako da ne bude ručka.

Ako sit gladnom ne uliva povjerenje, zašto ne proba sa čorbicom?

Ako ste gladni kao ja, možemo se siti ispričati.

Ako mudrost ide kroz želudac, onda sam ja prvi među jednjacima.

Da se narod ne bi nasankao, avangarda je pepelom posula put kojim je otišla na Zlatibor.

Čak i najveći kuvari, pravljenje obične pite počinju razvijanjem svijesti.

Manje su tražene žene koje barataju pismenom tehnikom, od onih koje to čine usminom.

Naše novine listom se brinu za naša leđa. Ono jeste da se od novina dobijaju hemoroidi...

Zapošljavanje je krenulo, u Skupštini sve teče. I poneki sestrić.

Nekad je Bog hodao po zemlji Srbiji. Uskoro će moći samo da tapka u mjestu.

Rešenje kosovske krize zna i poslednja budala, ali na pregovore ipak ide prva ličnost vlade.

Kosovo je otišlo nas doboš ali će se uvijek vraćati na guslama.

Vrijeme je da Srbi uzmu sve što im život pruža, a to je ovih dana baš do jaja!

Kumim te Bože, viče Srbin. – Ne, ako Boga znaš, čuje se odozgo. 

Srbija je tradicionalna zemlja. Veći dio naroda i danas ide za ovcama.

Srbi su nebeski narod a nebo nema granica.

Sve što je ljudsko strano mi je, ali su mi bar komšije bliske.

Iako je često dobijao policijsku šaku u glavu, jedan aforističar dokazuje da nije izašao iz štosa.

Dobra književnost sve više se povlači pred poplavom odličnih recenzija.

09.03.2013.

Crna humoreska

Kako je ser Bač Kesidi zapišao zeničko pozorište

Snažna ramena pokrivena krznom od oko 2000 maraka i izvjesna, nehajna čvrstina u izgledu ser Bača Kesidija, osvojiše me na prvi pogled. Sjedio je udobno zavaljen u mojoj najdražoj fotelji, kada me sestra pozva da nas upozna. Tu sam čitao svoga dragog Hamsuna, Ginzberga, Pavića... a sada je moje svetilište oskrnavljeno. I to od koga! Od jednog potpunog stranca – iz druge hemisfere! I još sa nogama dignutim na naslon. Sjetim se da je to ustaljen običaj kod američkih poslovnih ljudi: nogama bezbrižno dignutim na stolu, kod gosta stvaraju sliku o uspješnom poslovanju i čvrstim akcijama. Ali ovaj je iz Australije. A nije ni poslovni čovjek.

-  Bač, reče moja sestra. Da te upoznam, ovo je moj brat. Nasmiješih se i koraknem naprijed, a on, što bi naši rekli – ni repom da mrdne.  Hladno sjedi i pogledom svojstvenim samo blaziranoj aristokratiji, posmatra moju oskudnu biblioteku i par jeftinih reprodukcija po zidovima. – Pusti ga – opet se javi moja sestra. Nešto nije raspoložen. Ostavimo ga da odmori. Računam, neka odmori, ali zašto u mojoj fotelji ? Nije raspoložen ? Nisam ni ja i sreća je da nisam štogod lanuo. A nisam lanuo, jer ipak se ne sreće svaki dan direktan potomak lorda Herberta fon Kvinsberija, bliskog prijatelja Marsela Prusta i jedini  sin ledi Brunhilde fon Rozenkranc, koja je jastučila sa ocem psihoanalize i kojoj je lično Štraus, posvetio jedan vals. Kažem, ne sreće čovjek takvu ličnost svaki dan, pa makar i podignutih nogu.

  Mislim da mi se izraz lica nije ni malo razlikovao od prosječnog penzionera, kad izračuna koliko bureka može pojesti  nakon plaćenih režija, dok mi je sestra izlagala pedigre cijenjenog gosta, kroz najmanje deset koljena: lord, ser, graf, ledi, vikont...  Osjetih da mi se zavrtjelo u glavi od ovog aristokratskog sazviježđa.

- Da ga ponudim lozom i ćevapima? – obazrivo pripitam sestru, a ona me pogleda s visoka i, sa izvjesnom sjetom u glasu, reče: - Bač ne pije bućkuriš, Bač jede samo krvav biftek na + 39*C. Zastidim se, sve misleći kako je moj jadni otac uludo straćio pare na moje obrazovanje, i dođe mi da išamaram samoga sebe, ali je bilo tehnički neizvodivo. Grozničavo razmišljah kako da osvjetlam obraz Zenici, poznatoj po raznim pedigreima . ( Nemaš pedigre, kupi Labradora ili Pitbula... ili diplomu dr. Istorije, pa piši medievalne gluparije). Da ser Kesidija, nakon Albert Hola, odvedem na koncert u Arenu – ne ide! Morao bi da sluša kako čarobnjak Merlin ubjeđuje nakresanu rulju da je njegova kuknjava vrhunac pjevanja? Da ga, nakon Virdžinije Vulf i slobodarskog Brehta, vodim u našu tvrđavu od Pozorišta, čiji ozbiljni direktor ( na temelju višegodišnjeg izučavanja Slavinskog,  od par mjeseci ), igra Magbeta, koji ubija kralja Dankana tako što mu u odsudnim trenucima teatralno izvuče dobitne bingo listiće i izazove šlog... ! Što ne ide, ne ide.

   I dok se ja batrgah u svojim mislima, Bač ujedamput ustade i pogleda moju sestru nekim božanskim pogledom, u kome ležaše sva antička mudrost i nešto malo Jehovinog učenja, bliskog vatrogasnom domu i kuglani. Sestra se užurba govoreći mi: - Pokaži gostu grad!

    Uzdrhtah od sreće, ali se nađoh i u problemu. Šta da mu pokažem, koga, gdje? Da ga vodim onoj trojici poznatih zeničkih pjesnika – freelancera (freelancer – besposlen, prezadužen, gladan, neosiguran...): Selimu, Kemi i Bojanu, koji skupa imaju oko 30 književnih nagrada ... Da pomenutoj trojci nema Softića i Delibašića, zaštitnika Ze-Do kulture, ne bi pas imao za šta da ih ujede!

  Odjednom – ideja! Vodiću ser Kesidija do najvećeg zeničkog dobrotvora, čovjekoljupca i humaniste – MITTALA! Problemi mi odmah postadoše mnogo Lakšmi.

I tako ti nas dvojica krenemo, pa kad se nađosmo kod pozorišta, a ser Kesidi, boktemazo, diže jednu zadnju nogu i poče da piša na naše pozorište. Iz zgrade poviri moj drug i glumac, Juta, pa povika: - Vodi tu džukelu, kretenu jedan! Na taj neočekivani atak na svoj dignitet, ser Kesidi zalaja, pa i ne dopišavši pozorište, pojuri za karakternim glumcem Jutom, a repina sve leprša za njim. Vidim ja đe će mi jaran Juta zamjeniti biftek, pa viknem, šatro, da četvoronožni intelektualac ne razumije: - Žibje Juta u Gradsku kafanu! Tamo ni pas neće ući! Zbrisa ti moj Juta u najveći gradski kontejner, a ja nabijem brnjicu ser Kesidiju, sve misleći kako je sreća te se nije sjetio da je ser, jer bi inače, umjesto da popiša Gradsku kafanu, uradio nešto drugo! A pošto je on kod moje sestre (za razliku od zeničkih penzionera) na „dobrim jaslicama“ , umjesto da popiša izvjesne pojave, dotični ser bi imao dovoljno džebane da uradi to „nešto drugo“  na još mnoga mjesta u našoj sumpornoj dolini:

-  Ser Kesidi bi mogao da se posere na zenički vazduh, koga ima taman koliko i javnih wc-a,

-  Da poput praćke, baci malo sraćke, na penzije i socijalna davanja,

-  Da obavezno prospe „džebanu“ po zdravlju i glavama Tetovljana, pošto to izvjesni (odavno bi trebao da visi) Indijac, već radi u enormnim količinama,

-  „Šlag na tortu“ zaslužuje i, od maločas pomenutog „Indijanca“, davno obećana žičara, kojom bi živi zenički mrtvaci mogli nakratko da izađu iz svoje sumporne doline. Iako je praksa pokazala da je ozon smrtonosan po Zeničane,

-  Ser ne bi mogao ništa filterima, jer ih nema -  ko da ih Bog nikad nije ni dao. Ima li te Bože Lakšmi (u svijetu poznatiji kao Kali, božanstvo smrti).

- Serem ti se na izjavu, sigurno bi lanuo Bač Lakšmiju, koji je izjavio da je pojava raka u Bosni znak čiste vode i vazduha,

- Ser ne bi morao da „zaprašuje“ opštinske cvjećke zadužene za ekologiju, pošto ih indijski trut redovno „zaprašuje skromnim bonusima“ ( ko govori o federalnom inspektoru?)

   Džentlmen Lakšmi je stigao iz Indije, zemlje u kojoj su krave svetinja,  pa volja im zelena polja ili gradske ulice! Dotični/nedodirljivi, došao je u našu lijepu dolinu i stvorio idealne uslove za masovan odlazak domaće stoke (radimo kao stoka, blejeći u displej kao telad) u vječno zelena lovišta. On čini  da zeničke bandere olistaju i zimi. Jeste da se radi o putnim listovima (smrtovnicama), ali – list je list!

   Jer, Mittall nam je definitivno jebo i majku i sve živo, dok za mrtve pokazuje sve veću pažnju, obezbjeđivanjem idealnih i veoma efikasnih uslova za što brži odlazak u Vječna lovišta. Eko- forum je samo zrno prašine koje se diglo iznad ustajale zeničke Halde! Za to vrijeme, pod parolom „Ne diži prašinu“, gradski oci na miru završavaju najveći projekat Ze-Do kantona –  širenje PRAŠNICA!

ps. Za one koji ne znaju, "Prašnice" su zeničko groblje.
21.11.2012.

Razgovor kao izmišljen

              Ko olajava Fidu ?

Politika opija, a dobrim dijelom je zamijenila i religiju, kao novi opijum za mase. Stoga čujmo mišljenje jednog  mlađan(ov)og političara koji ima nos za štošta. Dakle, razgovarao sam sa šefom liberala, koji se ne libi da isplazi jezik Dodiku i da javno lane (Fido je kodno ime kojim ga zove USA ambasador). A Fidelinka je sredstvo koje Fidi zacrveni “obraz”. Obrazovan je toliko da misli (sic) da “Ptičice umiru pjevajući” u Šilerovoj. Poemi. Genetičarka Plavšić tvrdi da srpska majka takvog ne rađa i da ga je vantjelesnom oplodnjom rodio ujka Sem. Uprkos mnogim problemima, dotični je zadržao vedar duh. Pjesma ga je održala (po Vikiliksu). Dakle, evo šta ovo liberalno Čedo misli o političkoj, medijskoj patriotskoj, i nekim drugim ovisnostima:

- Danas je ovisniku lako da se skine sa igle, ali je sa katodne cevi mnogo teže.

Pri tom se mom sagovorniku rumene obrazi od brze vožnje Džipom Trećim, dok mu se nos bijeli od “skupštinske promaje”.

* * *

  • Prilično ste verzirani u političkim stvarima?

- Moji liberali vole da kažu da sam teoretski potkovan, iako praktično bos. Oprostite par minuta, samo da napuderišem nos.

  • Kakvi su Beograđani po vašem mišljenju?

- A to su vredni, pošteni i iskreni ljudi, ali ja ih rijetko srećem jer sam po čitav dan u podzem... pardon Skupštini.

  • Dosta putujete i poznajete sve vrste džepo... džipova? Zavučete li kad ruke u njih ili to za vas rade majstori?

- Neka svako radi svoj posao. Krađa je raširena i sreća je da je lopovluk sveden na razumnu meru. Budale koje kradu lako hvatamo. A u Skupštini su uglavnom pametni ljudi!

  • Dosta sarađujete sa bosanskim medijima. Kakva je budućnost tih naroda?

- Tamo nikome nije komotno. BiH liči na tesne gaće u kojima se ocrtava i treći entitet!

  • Brine li ko o problemima običnih ljudi?

- Kako da ne. Ja, naprimer, često sanjam glad, bedu, nezaposlenost... a onda se, na sreću, probudim u skupštinskoj klupi!

  • Ima li separatizma u Srbiji?

- Bogami, ako Vojvodina raspiše referendum, pući će jedna velika bruka!

  • U Hrvatskoj i Bosni vole vas zbog oštrog jezika?

- To je zato što sam ja, umesto lizanja tuđih marki, usavršio tehniku pljuvanja svojih. Ko je pomenuo snifanje?

      *    Optužuju vas za autokratsko vođenje stranke?

- U mojoj stranci nema izolacije intelektualaca. Kod mene niko ne može biti sav svoj!

  • Na šta vama liči priča da je Srbiji potonulo sve osim vlade?

- Mene to podseća na lošeg plivača, kome je samo dupe na površini! Ha – ha – ha...

  • Politička pitanja vas često nasmijavaju?

- Politika me uvek nasmeje, zato što imam humor za njen smisao!

  • Mnogo je nerješivih problema u ovoj zemlji?

- Ništa neće biti nerešivo, samo kad se ja rešim!

  • Na šta, odnosno, na koga pucate?

- Kakve su to insinuacije?!

  • Hoće li biti povećanja penzija?

- Đavo će ga znati. Pitajte premijera.

  • Priča se da ima dosta poštovaoca vaše političke filozofije?

- Jeste, primetio sam da neki ljudi prate moju misao. U civilu, naravno.

  • Prilično dobro plivate. Uzvodno ili...

- Moram da plivam uzvodno, jer me vuku za jezik!

  • Šta ćete reći kada Krkobabić konačno ode u penziju?

- Biće to još jedan sedi Neokantovac, koji je evoluirao u Neokontejnerovca!

  • Kako se zakon u Srbiji bori protiv tajkuna?

- Na jednog lopova dođe deset policajaca i tako ga finansijski unište!

  • U poslednje vrijeme je mnogo nervoze među poslanicima?

- Teško je reći koji je đavo ušao u Skupštinu, s obzirom na to da svako ima akreditaciju.

  • Da li su vas ispitivali u vezi sa atentatom na Đinđića?

- Nisu me ispitivali, naprotiv – odgovarali su me!

  • Da li je vlada dovoljno radila na izgradnji koridora?

- Da je vlada valjala, autoput bi već bio i asfaltiran!

  • Jesmo li mogli naći sposobnije ljude za poljoprivredu? Stočarstvo je potpuno propalo.

- Naša najbolja grla su u Skupštini i zato je stočarstvo tu gdje je.

  • Priča se da bi vas, zbog vaših stavova, neki radikali živog pojeli?

- Njima je bolje da ne jedu ono što se ne jede!

  • Vi ste imali zamjerku i u vezi sa himnom?

- Tačno. Zvuk jaja u procepu bio bi idealna melodija za našu himnu!

     *     Šta mislite, zašto je tako lijepa nova slika srpske Skupštine?

- Zato što smo mi iz Lige demokrata  lepo ispali!

     *     Šuška se o problemima unutar vaše stranke?

-  Ne sekirajte se. Čim završim renoviranje vile na Kipru, prelazim na moralnu obnovu stranke!

      *    I na kraju, jesu li poslednji izbori najavili kraj vaše politike?

- Nikako! Zar vam ja ličim na običnog konja? Trka se nastavlja!

                                                                                         Razgovor ugodni vodio
                                                                                         Neugodni Bojan

02.11.2012.

Recenzija za mog prijatelja Amira

                             Magarac koji nije volio samar i druge priče

                                                       Amir Talić

 

 

„Svijet postoji i pisac govori, eto to je književnost.“

                                              Rolan Bart

 

 

     Amir Talić je jedan od rijetkih proznih autora koji bosanskoj pripovijetki još uvijek uspijeva, makar privremeno, dok čitate ove redove, sačuvati njen, skoro izgubljen dignitet. Bez obzira na vremenski period dešavanja, skoro opsesivan rad na detaljima je onaj specifikum koji daje majstorsku notu njegovim pričama i na taj način doprinosi vrlo uvjerljivoj, objektivnoj realnosti. Na sintaktičkom nivou kolokvijalno definisan, skoro sinestezijski bogat bojom i mirisom, jezik bosanskog podneblja nije samo posrednik nego je i direktan i važan učesnik svake od ovih priča. U svojoj raspričanoj radionici, po mjeri nesumnjivog, već dokazanog talenta, Talić godinama uspješno radi na održavanju zapretane vatre i duha bića bosanskog jezika sa kojim traži i realizuje duhovne i poetičke veze. O tome svjedoči snažno zračenje tradicijske svijesti prisutno u svakom ispisanom redu, tematski i sadržajno, prebogate proze. Autorova korespondencija sa književnom baštinom je uvijek dvosmjerna, pošto se nekim svojim antologijskim redovima, ovaj put u novom kontekstu lične doživljajnosti, i sam priključuje korpusu velikih bosanskih prozaika. Čulni naboj njegove pripovijetke ukazuje na veliku bliskost sa poezijom, koja mu je u ranijem perodu ukazala na neslućene mogućnosti proznog teksta.

  Malarmeova misao o pjesmi koja ne nastaje iz osjećanja, nego iz riječi, komotno se može odnositi na Talićevu prozu kojom on manifestuje svoju izuzetnu vještinu baratanja riječima.

Teško da ćete u njegoj rečenici naći apstrakciju. Uvijek je pred vama bogat, čulni jezik sasvim konkretnih slika, i najčešće, istinitih situacija. Rečenice, nabacivane širokim, fovističkim, potezom pera, imaju izvjesnu divlju i razbarušenu ljepotu. Ta nesputanost u slikanju, u skladu sa samom prirodom ovog pjesnika avanturiste, u njemu ipak nije omela dobrog cizeljera i urođen  osjećaj za pravu mjeru između glavnog i sporednog, što je rezultiralo sretnom sintezom čulnog i likovnog. Kroz raznolik šar sudbina, Talićeva rečenica, kao za ruku, vodi čitaoca sve do jasne i jedine moguće istine.

  Brojne anegdotske epizode funkcionišu kao vezivno, a ponegdje i temeljno sredstvo prilikom građenja nekih priča, i tada se može govoriti i o galgen humoru, u situacijama koje su daleko od šaljivog.

 Iako, na prvi pogled, situacija i njeni antijunaci žive i djeluju u poznatom trenutku, same priče iz ove zbirke ne pripadaju ni jednom određenom vremenu, a istovremeno ih, uslijed nejasnog, maglovitog  osjećanja bliskosti, svi preživljavamo ili smo ih već preživjeli. Možda je upravo zato preporučljiv jedan širi pogled koji skenira slike, emocije, simbole, kako bi zbirka pripovijedaka konačno bila shvaćena u totalitetu raznorodnih ali i vrlo koherentnih priča/segmenata.

  Ako postoji nešto zajedničko likovima Talićevih pripovijedaka, onda su to njihova iskakanja iz uzusa društveno prihvatljivog ponašanja, njihove jake strasti, „životi kao iščašeni iz zgloba“... Vješto postavljene afektivne strukture ličnosti nezaobilazna su pomoć boljem razumijevanju simptomatičnih socijalnih, pa i psihičkih deformacija svojstvenih bosanskom čovjeku, o čemu je i Andrić mnogo rekao. Frojd je sanjao srećne pacijente koji, kao ni srećni narodi, nemaju svoju Istoriju. Za pripovjedača, kakav je Talić, upravo ta nesrećna Bosna, preopterećena pozamašnim viškom Istorije, predstavlja neiscrpan majdan priča iz ponornih psiholoških dubina o kojima piše, neizbježno i sam boraveći u njima. Oslikavanjem te svojevrsne  „patologije“ vremena i ljudskih odnosa u njemu,autor pokazuje brigu pred svakodnevnim obezličavanjem pojedinca koga globalno društvo uporno gura u smrtonosan zagrljaj vrlog novog svijeta. Na osnovu i lično preživljene Golgote, njegovi ispisani redovi manifestuju bolnu, duboku životnu  spoznaju kroz pomenute refleksije vlastitog iskustva, tako da nije bilo ni najmanje potrebe za projekcijama u sferi imaginarnog. Nadalje, ako pođemo od opisane konkretne realnosti, zasigurno ćemo stići i do društveno-istorijske matrice koja predstavlja uslovljenost svega.

 Ako je, po nekim definicijama, svrha književnosti postavljanje pitanja, onda Talićeve, prilično iscizelirane i dovoljno osvijetljene pripovijesti ostavljaju dovoljno inspirativan prostor za čitaočeva domišljanja.

Upravo zato, iole ozbiljnija, stilska, estetska pa i istorijska analiza njegovog pripovijedanja neminovno bi ukazala na snažno jedinstvo iskustva i predstavljene poetike. Dakle, pozicija ovog pripovjedača praktično je neodvojiva od koherentne pripovijedne konstrukcije.

 Svjesno ili ne, Talić piše po Pekićevom receptu, po kome, autorova misao, pa tako i pisanje, mora biti posredovana stvarnošću, njome uslovljena, provocirana, inače je bajata, suva, jednolična, i to je razlog njegovog izbjegavanja artificijelnosti, kako bi mu pisanje, između ostalog, imalo sve odlike živog, kolokvijalnog govora. U onim redovima koji dosežu alegorijski odnos pojedinca sa univerzalnim, baš taj govor svjedoči o jednom izvrsnom, pronicljivom posmatraču, sa ništa slabijim poznavanjem mentaliteta i duha bosanskog čovjeka i sredine, okvira koji neminovno determiniše prirodu i razloge postupaka svakog čovjeka. Vitalizam, uprkos silnih životnih nedaća skoro svih junaka priča, predominantno je ona osa oko koje se pletu košmarne sudbine.

  Iako izuzetno duhovit, pripovijedač veoma rijetko pribjegava ironijskom otklonu prema akterima događaja, što je posebno vidljivo u crticama iz mladosti, sa uvijek toplom rječju punom empatije i razumijevanja za čine poniženih i uvrijeđenih. Stranicama koje se nađu pred čitaocem, kao topla ljetna kiša provijava neskrivena, vječna zapitanost čovjeka/djeteta nad sopstvenom egzistencijom, sudbom dovoljno nesmiljenom da čovjek počne da razmišlja o dolini suza i zlom usudu.Talićevi prijatelji i poznavaoci reći će da je to vjerovatno zbog nesumnjivo autobiografske prirode ovih pripovijesti, pa je trenutak da se kaže da je ova knjiga, na neki način, prvi autorov pokušaj objedinjavanja bogatog pripovjedačkog opusa nastalog na temeljima isto tako bogatog životnog iskustva, u golemom rasponu - od sretnog djetinjstva pa sve do novijeg, tragičnog vremena rata, koje je Amira Talića nepovratno obilježilo kao vrsnog pripovijedača, i prije svega - visoko moralnog čovjeka.

13.09.2012.

Guslanje naslijepo

 

Srpske pobjede su takve da je sve manje Srba koji to mogu opjevati.

 

Naš vođa poznaje istoriju bolje nego samoga sebe. Odavno se dopisuju.

 

Nisam mogao da izbjegnem tragediju. Srpsko državljanstvo imam po ocu.

 

Nije teško biti Srbin u Sarajevu. Konkurencije skoro i da nema.

 

Vrijeme je da Srbi uzmu sve što im život pruža, a to je ovih dana baš do jaja!

Ko je rekao da nas vode slijepci? Vlast će to već ispipati! 

Gledam ono dupe od ambasadora kako samo vješto barata jezicima. 

Srbi sa Kosova nisu miševi. Rekli su mački u brk: Pis mejkeri! 

Penzioneri koji su za staro gvožđe na pijaci se prodaju za kilo.

 

Skoro će nedeljni ručak. U prosječnoj porodici vlada zatišje pred puru.

 

I mafijino zlo je prošlo. Morali smo mu stali u kraj.

 

Kumim te Bože, viče Srbin. – Ne, ako Boga znaš, čuje se odozgo.

 

Srbija je tradicionalna zemlja. Veći dio naroda i danas ide za ovcama.

 

Još jedan bunar želja je zatvoren. Ovaj put su ga Srbi prevršili sa komšijskim kravama.

 

Na televiziji Turci, u Skupštini janjičari… Sve u svemu -  loš program kud god pogledaš!

 

Njemačke vile iz bajki većinom su se ložile na bogate Jevreje.

Lako mu je da spava u skupštinskoj klupi sa novinama preko lica. On je medijski pokriven.

 

Od svih koji su pobjegli pred Olujom, Hrvatima se vratio samo osmijeh.

Vlast je izbacila parole o zlatnim vremenima, tako da upotreba nekog jačeg suzavca nije bila potrebna.

 

Srbi sa Kosova dušu su dali za Evropu. I poneki bubreg.

 

Kad Hrvat pozdravi Srbina, ovaj to uzme zdravo za gotovs.

Da bi ispunila evropske uslove Srbija se mora razletjeti na sve strane.

 

Zahvaljujući guslarima svijet je saznao za neviđene srpske uspjehe na Kosovu.

Mladić je nevoljno otišao iz Srbije vjerujući u devizu – bolje grob, nego rob!

Kad sam čuo da sam primljen na neodređeno, znao sam da je vanjska politika u pitanju.

 

Srbi su dali nešto vrijedno svakoj naučnoj disciplini, samo je Istoriji pripala muka od njih.

Dignite glave, braćo Srbi! Bar nama nisu strane lopovske merdevine.

 

Obzirom na kurvanjsku politiku Srbije, ne vjerujem da je Kosovo jedino kopile koje će Amerikanci priznati.

 

U Srbiji niko ne misli svojom glavom. Domaći resursi se ljubomorno čuvaju.

11.08.2012.

Recenzija knjige K. Mahmutefendića

  

                              Kako napraviti gramatiku ćutanja

 

                                                                                          „Nema jezika bez prevare“

                                                                                                                Kalvino

 

   Kada autor golemog opusa, od skoro četrdeset knjiga proze, poezije, drama, putopisa, priča, učini, reklo bi se, žanrovski iskorak u svom dugogodišnjem bavljenju pisanom rječju, pa još ako se radi o aforizmu, šlagu na torti filozofije, onda se može govoriti o zrelosti autora i nekoj vrsti njegove intelektualne testamentarnosti. Tek sada postaje jasno da je ova rijetka vrsta sintetizovanog spoznajno-etičkog angažmana kroz kritičko i filozofsko promišljanje, bila nužno potrebna čitaocu u pronicanju misli Kemala Mahmutefendića.

     Značenjska složenost, kao neizostavna mirođija ove petit delikatese, zatim slojevitost, elipsa, oneobičavanje i svojevrsna otkačenost rakursa, paradoks, nedorečenost, ironija na granici cinizma, groteska, hijazam, antiteza, emfaza, dakle pravo obilje semantičko-stilskih postupaka, fenomen je koji „malom tekstu daje veliku snagu“ (što reče antički dr. Galen o Hipokratovom aforizmu). Mnogi od najvećih filozofskih i književnih umova svijeta izmjerio je svoju zrelost zahtjevnom mjerom -  aforizmom. Bili su to, još od II vijeka stare ere: Juvenal, Lukilije, Tacit, pa u novije vrijeme Bekon, Paskal, Labrijer, La Rošfuko, Niče, Dekart, Gete... Ingenioznom, duhovitom Karlu Krausu zavidio je i sam Krleža.

  I na kraju, „poslednji ali ne i zadnji“, Jerži Lec, genijalni Poljak koji je postavio standarde i  čijim duhovnim bogatstvom su se nadahnjivali ( i još češće ga potkradali) mnogi, a on je i dalje ostajao bogat.

 Zna se i da je naš nobelovac Ivo Andrić izuzetno poštovao aforizam kao formu koja najbolje sublimira svekoliko iskustvo i znanje ljudsko. Naravno, uz nužan lični pečat „etike i leksike“, čime se i sam, u poslednjim godinama života, napajao iz Geteove knjige aforizama. Na svaki maliciozan pokušaj ragovora o piscu i naciji, Andrić bi, kao ovlaš, citirao Getea: „Nema nacionalne umjetnosti i nacionalne nauke“, usput dodajući kako se radi o sentenci izrečenoj čitavih 100 godina prije pojave Hitlera.  

   Zajedničko svim ovim velikanima filozofsko/književno/etičke vertikale, po riječima dr. Esada Bajtala, naprosto je mentalni refleks na paradoksalni ustroj ljudskog svijeta, u kome nerijetko caruje ono nisko, blesavo i podljudsko, na koje aforističar, ne samo da ne pristaje, nego ga, u svom kritičkom odmjeravanju, neće i ne može da prećuti. Vjerovatno otuda potiče snažna, nesvjesna potreba brojnih pisaca da postanu dijelom duhovno/kritičkog kontinuuma naslijednika jansenističke misli, koja spaja stoičku filozofiju sa nastrožim hrišćanskim moralom i koja postavlja najviše moralne zahtjeve jer nema iluzija o ljudskoj prirodi.

   Na turbulentnoj ex jugoslovenskoj sceni još uvijek se igra tragikomedija tribala, čiji kraj je teško i naslutiti. Lice zla je sasvim obično te ga je, skoro pa nemoguće, prepoznati. U našem infantilnom društvu, koje je oduvijek bilo pod hipotekom viška istorije, kolektivni identitet sasvim legalno i legitimno vrši presuru nad pojedinačnim. Na najplodnijoj od svih, balkanskoj psihijatrijskoj „njivi“, vršljaju brojni sumnjivi autoriteti etičkog „viđenja“, tako da je ono što dominira domaćom nazovi-satirom, uglavno najjeftinije među prizemnim igrarijama duha. U skladu sa rečenim, a na izvjestan način i svodeći svoje, žanrovski slojevito, razuđeno i veoma opširno djelo, Mahmutefendić se okreće kratkoj, eliptičnoj formi aforizma uz, samo njemu svojstveno, programsko pitanje -  kako napraviti gramatiku šutnje?

    U njegovim mnogobrojnim stihovima, pričama, čak i putopisu, neizbrojiva su mjesta lucidnih opservacija začinjenih onom finom, majstorski doziranom delicijom ironije, koja je, sa godinama autora, sve više prerastala u crnohumorno, najavljujući neminovno rađanje vrsnog aforističara. Za razliku od poluteške kategorije poezije, Kemal Mahmutefendić, kome inače savršeno odgovara definicija egzistencijalnog mislioca (aforističar po defaultu), uspješno se nosi sa teškom kategorijom satire, hranjenom pravim bogatstvom semantičko-stilskih instrumenata. Svoj kritički pogled na svijet hipokrizije autor je fokusirao na tabue i predrasude, glavne uzročnike sve dominantnije otuđenosti modernog čovjeka. Kako bi svijetu pokazao njegovo pravo lice, satirik u pjesniku priuštio je sebi zadovoljstvo i prokletstvo skidanja koprene sa konvencionalne svakodnevice, služeći se novim, originalnim tumačenjem -prevrednovanjem ustaljenih fraza i izreka, ovještalih izvornika ove rijetke književne vrste. A to lice Gorgone/zla, pohlepe, laži i svake druge obmane, moguće je doseći jedino zahvatanjem sa samog dna ljudskosti, čiju dubinu jedva da je zagrebao i sam veliki „dušebrižnik“ i purgator podsvijesti, Frojd. Snažna želja pred zidom neostvarenosti rađa frustraciju a time i sav njen nakot licemjerja, oholosti, mržnje, egoizma, podvale, sujete, mizantropije...

  U pravoj poplavi aforističara kojima je jalova dovitljivost jedina vrlina, a koje je, ni krive ni dužne, proizvelo današnje smutno vrijeme, Kemal Mahmutefendić zalazi iza formalne logike jezika, uspješno pokazujući razliku između napisanog i onoga što bi pisac htio da kaže. Jedna od njegovih nezaobilaznih tehnika jeste i analitički pristup semantičkoj slojevitosti teksta, kojim aktivira metaforičko/simbolička sadejstva, nužna u rađanju novih značenja. Pretpojmovnom  teksta koji obrađuje, on nužno suprostavlja svoje pretpojmovno, kreirajući tako potpuno novu dvoznačnu realnost, kao još težu pretpostavljenu glavolomku.

    Gledajući život samo kao lošu dekoraciju, a budući poštovaocem učenja klasičnog filologa Bahtina, koji je govorio o sposobnosti pojmova za „metafizički ples“ kroz sagledavanje iz više uglova, Mahmutefendić, do skrivenih/mogućih značenja dolazi korišćenjem principa pažljivog filološkog iščitavanja, u kome svaki pojam ima svoj rodoslov, pretke i potomke, pobočne linije pamćenja, znanja i predskazivanja teksta, uglavnom zatrpanog naslagama svojevrsnog  glosara tuđica, kovanica, složenica i svih mogućih izama. Razobručiti takvo jezičko obilje a potom mu dati novu formu i smisao, mehanizam je kojim dobar satiričar skida koprenu sa a(moralnih) društvenih tabua, dekonstruiše ih, slovo po slovo, znak po znak, da bi iz pomenute, široko rasprostranjene negacije humanosti, promovisao afirmaciju potisnutih vrijednosti.

  Crnohumorne Mahmutefendićeve misli/presude, kao nožem odrezane, ne daju ni tračak nade malom čovjeku.Iza svake satiričareve rečenice, skoro kao dogma, stoji krivica postojanja. Predočenim redovima nesumnjivo provijava dijalektika krivice, a poruka koju autor šalje čisto je beznađe - Niko nije nevin!  

31.07.2012.

Riječ sa otvaranja međunarodne izložbe fotografije u zeničkoj Sinagogi

 

                                         Fotografija ili muzika svjetlosti 

       Večeras je pred nama bogata paleta raznovrsnih estetika, očekivanih i onih drugih, neobičnih, duhovitih, nesvakidašnjih pogleda na svakodnevicu, koja je sama po sebi dovoljno fantastična, da prirodnom ili nadrealnom ljepotom zarobi dušu i oko svakog posvećenika fotografije. Bilo ljubitelja i poštovalaca, okupljenih u ovoj lijepoj Sinagogi, ili samih autora, onih vječnih lovaca na vizuelnu draž, još od davnih vremena pećinskih slikarija na zidovima Altamire i Laskoa. Već tada, u sam osvit civilizacije, pored lova kojim je održavao život, čovek je pokušavao da „ulovi“ i zadrži u vremenu, slike koje su hranile njegovu dušu. U početku to je radio uz pomoć nagorjele grančice, na zidu pećine, tako da danas imamo prve pećinske crteže iz lova i prve, zapanjujuće uspješne primjere praistorijske grafike kao preteče slike/fotografije modernog doba.

Već od tog stadijuma, o fotografiji možemo govoriti kao o umjetničkom mediju koji konstantno napreduje i još uvijek se razvija uporedo sa razvojem same tehnike i pratećih tehnologija.

Međutim, razvoj tehnike je ujedno i mač sa dvije oštrice jer neprestano donosi nove elemente koji najčešće djeluju kontraproduktivno na primarnu estetiku same fotografije.  Uprkos prvih estetičara koji su o fotografiji govorili kao o „zarobljenoj muzici svjetlosti“ (Gans), „vizuelnoj simfoniji“ (Dilak), „Vizualizaciji irealnog“ (Epstajn), sa današnjim neograničenim resursima i gargantuovskom kinesko-tajvanskom produkcijom „aparata za svakoga“, i najmanje dijete može uperiti kameru, blicnuti i napraviti snimak antologijske ljepote. Ali masi fotomanijaka takozvane “japanske turističke fotografije“ niko ne može zabraniti njihov hobi. Ja ipak mislim da većina nas koji smo večeras ovdje, nemamo taj, uslovno rečeno -  problem, zbog pretpostavljenog stečenog refleksa na samu umjetnost

   Dakle, iako je na osnovu rečenog, digitalna era posijala izvjesnu estetičku sumnju, radovi pred kojima stojimo imaju sve neophodne elemente visoke kulture, ali istovremeno i komunikacijsku prijemčivost, što fotografiju i dalje čvrsto drži u statusu samog temelja vizuelnih umjetnosti.

 Vremena stroge tematske ograničenosti jesu prošlost, ali su na jednom drugom nivou onaj nužan preduslov koji selektoru olakšava posao. Tako je i ova izložba, nastala kao rezultat tematskog promišljanja kroz poetiku nove stvarnosti, situirana u nekoliko osnovnih tema:  Ljudi, Grad, Priroda, Press i Kreativna fotografija.

   Neko je rekao da fotografija, za razliku od filma, negira sve osim čiste vizuelnosti, što između ostalog znači da se radi o mediju koji je samom svojom prirodom spriječen u dočaravanju ostalih percepcija. Na samim počecima bilo je poželjno ne izvitoperiti prirodu slikanog objekta, nego ga uz pomoć sažimanja jasnije protumačiti. Danas, u vremenu snažne ekspresije, nadrealizma, postmoderne, dakle - u prostorima kreativne fotografije, sve je dozvoljeno, pa čak i jeres starih fotografa – da nema vrijednosti ukoliko autor nije registrovao ono što vodi simboličnoj sceni.  Serijom fotografija iz Srebrenice, Dado Ruvić, naš sugrađanin, potvrdio je ovo staro pravilo, iako je snažna eksplicitnost njegovih fotografija djelimično eliminisala preporučenu simboličku dimenziju.

   I NA KRAJU, prilično širok dijapazon ličnih estetika koje večeras imamo priliku vidjeti, daju nadu da brzi razvoj tehnologije ne znači automatski ni siromašenje ni svođenje fotografije na naturalistički portret svijeta. Naprotiv, evidentno je da na ovim radovima svjedočimo sretnom spoju verizma i stilizacije, što kroz izvanredne kolorističke game neminovno rezultira veoma zanimljivim i inovativnim fotografijama. Neke vjerno prikazuju stvarnost, dok druge uspjevaju pronići u njenu dušu.

   Na vama je i neko drugo viđenje, pošto svako kvalitetno umjetničko djelo pretpostavlja i pruža takvu mogućnost.

26.07.2012.

Na morskome toplom žalu...

  

Pošto je je bio na čelu raspuštene bande, vođa nije smio da raspusti Parlament.

 

Oni što bude narod uglavnom ne znaju šta bude s narodom.

 

Bosna je matica vrednih pčela, dok su trutovi ... na morskome vrelom žalu...

 

Kad je Tito rekao, čuvajte mi kadrove, narodu je pukao film po republičkim linijama.

 

Izgubio sam samo dobar glas, po istražnom organu. Ali sam mnogo dobio, po unutrašnjim organima.

 

Na Bosanskoj Vojnoj akademiji tradicionalno izučavaju istorijsko pitanje: Stoj, ko ide?!

 

Nevolja nikad ne dolazi sama. Sa njom uvijek ide i podizvođač.

 

Bila je ovo zaostala zemlja, ali su se vremena promijenila. Od perfekta je postao prezent.

 

Sveta Petka je penzionerska slava. Petkom narodna kuhinja dijeli pasulj.

 

Za izlazak u nabavku namirnica, nezaposlenima preporučujemo make up „Crna čarapa“.

 

Najsavršenije biće na zemlji je čovjek. Oni, manje savršeni, žive u gradovima.

 

Ako je jedan pas čovekov najbolji prijatelj, šta li je tek dupli pas za navijača Čelika?

 

Žene koje pokušavaju da budu jednake sa muškarcima poznaćete po tome

što pokušavaju da vam zavuku.

 

Neke žene nose krzno od životinje za koju su se udale.

 

Kad gladni u nerazvijenoj zemlji požele pite, vlast mora da se razvije, pa da mijesi.

 

Mene vlast ne može tako lako da pređe, pošto imam visok prag bola.

 

Postavili smo jebivjetra za mandatara, što je znak da će u BiH dunuti novi vjetrovi.

 

Ko za cvijećke iz SDP-a kaže da su prava kita, čini herbalni delikt.

 

U minut do dvanaest počinje program SDP-a. Na porno kanalu.

 

Pošto nikad nije volio grupni seks, lijepi Komšić je izdvojio svoj stav. Odlijepio, tako reći.

 

Kosovski Srbi dušu dadoše za Evropu. I po neki bubreg.

 

Pošto je dokazano da i prazna ubija, vojna industrija u Bosni počinje proizvodnju

potrošačkih korpi.

Đavo je uzalud došao po svoje. Prodatih duša nema, mandatar je bio brži.

 

Moraću da povijem leđa jer sam ja satiričar od nerva išijalgikusa.

 

Bogata je ovo zemlja. Seljaci kose čak i na pješačkim prelazima.

05.06.2012.

Prikaz knjige "Iza ogledala"

   

 

                                Iza ogledala

                                Mirjana Kapetanović

 

      Magični čovjek koji je u stalnom dodiru sa svijetom

može se mijenjati, biti kamen ili zvijezda,

    ukoliko poznaje pravu riječ koja otvara vrata snova...

                                                       Oktavio Paz

   

    Pred vremenom koje se urušava, zatrpavajući svijet poput pjeska iz klepsidre, sudbina današnjeg mislećeg čovjeka jednako je kompleksna i ništa manje zahtjevna od sudbine  njegovog predšasnika od prije više stotina godina. Autor ovih neobičnih priča, Mirjana Kapetanović, postavila je pred sebe ne mali zadatak; autorizovati vlastitu usamljenost, kroz svakodnevnu borbu sa demonom stvaranja a istovremeno zadržati pravo na svoju nadu i kritičko rezonovanje. Knjiga je dokaz šta sve može jedan od onih samosvojnih duhova, nepotopljenih u socijalnom, političkom i svakom drugom realitetu. Iako je ovaj rukopis kratkih priča neka vrsta proznih fantastičkih hibrida Edgara Alana Poa, predstavljenom nam estetikom autorica potpuno ispunjava i neke „zadate“ književne gabarite vrste kojoj se posvetila:... vrste beskrajno lepezastih i neiscrpnih mogućnosti, u svijetu bujne potencije i duhovnogog bogatstva, istovremeno ne izlazeći iz kruga neprekidne igre sa mogućnostima, fantazmagoričog plesa sa sa čudnim, bezbrojnim bićima što ih iznalazi samo bogatom imaginacijom, istovremeno radeći u sebi samoj.

   Lijepim, kratkim, maštom namagnetisanim slikama, ona izmiče gravitaciji ovještalog pripovijedanja. Nad zatvorenim svjetovima, izvjesnim eteričnim principom, ovaploćuje se ona vječna ideja vodilja o novom početku, koja može egzistirati ne vezujući se, nužno, za iskustvo ali istovremeno prethodeći nekoj novoj, mogućoj istoriji. Jer u početku bijaše riječ.

 Čarolija ove maštovite proze može se ilustrovati slikom zmije koja guta vlastiti rep, jer na djelu  je afirmacija čovjekovog vremena, kroz istovremeno odbacivanje njegovih zakonitosti.

  Ako je tačno da duša sebi gradi tijelo, onda su iz iste radionice i snovi kao emanacija duše. Snovi su ti koji vrijeme čine providnim. U njihovim ponornim suprotnostima, metaforički rečeno, čovjek se posmatra kao u ogledalu, nalazeći nešto tajnovito i neočekivano u svom odrazu koji ne prepoznaje. U duhu rečenog, potpuno je logično zaključiti da onaj ko se lati dešifrovanja ovih neobičnih priča, pred sobom nalazi istoriju jednog duboko unutrašnjeg preživljavanja, koje autor nesvakidašnjim putevima (kojima se rijetko ide) prenosi svakom, za novo iskustvo, otvorenom umu.

   Može se reći da je rukopis Mirjane Kapetanović hvale vrijedan pokušaj iščitavanja svojih snova, jer zavirivanje iza ogledala stvarnosti i ne može biti ništa drugo. Neki, otprije poznati, slični pokušaji u ovoj književnoj vrsti „kroćenja mogućeg“ kroz ispisivanje teksta, ako su imali i najblaži okus transcedentnog, postizali bi svoju literarnu svrhu i bez kritičke podjele na dobro – rđavo.

   Po analogiji, ni čitalac ne mora biti onaj deduktivni tip koji će se zaputiti „mračnom ulicom psihe“, da bi uzeo učešće u magičnim pričama maštovite autorice, tamo negdje iza njenog ličnog ogledala, koje, među svojim brojnim osobinama, u ovom slučaju predstavlja njezin uspješan doprinos fantaziji kolektivnog uma. U poznatom eseju „Mit, književnost i otuđenje“, Zoran Gluščević na srodnu temu kaže slijedeće: „U trenutku kad rasterećuje svoje vlastite tjeskobe svijest pojedinca/pjesnika instiktivno bježi u snovidno, mitsko/fantastičko, često i podsvjesno, jer je njegov okvir fluidniji, daleko slobodniji za nove sadržaje, onaj koji je simbol za objektivizaciju između svijesti i realnosti.“

Birajući analitički/introspektivni ugao gledanja, na život uopšteno, i njegove duboko skrivene, hipotetične manifestacije, autorica ovu, psihološki kompleksnu materiju, relativno vješto obrađuje odgovarajućim fantastičkim instrumentima. U nekim segmentima ona se uspješno poigrava sa novim idejama čak do paroksizma i provokativne bizarnosti. Izbor perspektive beskonačnih mogućnosti jeste poznata osobina fantastike, pa je zato, u skladu sa autoričinim sklonostima, evidentno prisutna primjena svake zamislive, i one druge „alhemije“, u njenim pričama najbližim magičnoj književnoj vrsti. Poznata teorija Veselovskog o „pozajmicama“ iz drugih književnosti, kultura, mitova, ovdje pada pred očito autentičnim i začuđujeće širokim dijapazonom ideja. Zasigurno ne programski, nego više intuitivno, nervom talentovanog fantaste, Kapetanović barata zanimljivim mislima i pretpostavkama preispitujući postojeće, odavno uvriježene obrasce fantastičkog promišljanja. Halucinantnom asocijativnošću ona odmotava nit vodilju svojih neobičnih priča, kroz isto tako neobične prostore i vrijeme.

   Nasuprot tome, njeno pripovijedanje teče vrlo odmjereno i ekonomično, bez nepotrebnih emocija, objašnjenja  i pretenciozne jezičke raspričanosti. Stilska uprošćenost ne može biti zamjerka ako se tok priče, kroz više raznorodnih rukavaca, odvija jednom eliptičnom, skoro lakonskom, pa ipak  konzistentnom formom. Prilično osiromašena mogućnost komunikacije sa zainteresovanim čitaocem, jedna je od mogućih zamjerki. Priče su tako svedene, skoro potkresane, da je teško oteti se dojmu kako autor cijelo vrijeme vodi neki svoj unutrašnji monolog, sa svojim ličnim demonima, ne ostavljajući čitaocu, pri tome, ni minimum prostora za domaštavanje. Zahtjevan čitalac jednostavno ne mora ništa da naslućuje, da prepoznaje  simbole ili da ove, uistinu raznorodne priče, dovodi u bilo kakav značenjski kontekst. Sve je objašnjeno, sve je „nacrtano“. Jedino pitanje koje sebi možemo postaviti jeste ona stara dilema o svrsishodnosti poetike/hermetike. A opet, može li to biti onaj diskretni začin, finesa koja doprinosi oneobičavanju pripovijedanja? Za utjehu je što tematsko motivacijska disperzija, ovako ispisanih storija, podsjeća na nefilmski razbarušeno ljepljenje pravih SF kadrova, što ipak daje nesporan šarm sveukupnosti teksta. Ono što se na početku čitanja, u pojedinim pričama činilo kao obična trivijalnost, samo naporom talenta i živahnom uobraziljom, izraslo je do neočekivanog, pa čak i metafizičkog značenja.

   Treba na kraju reći da cjelokupna knjiga predstavlja svojevrsnu strepnju produhovljenog  pojedinca i upozorenje na neslućene opasnosti kojima je bremenita civilizacija Novog doba. Neodgovorni eksperimenti genetskog inžinjeringa, poigravanje za zakonima prirode i psihe odavno su prestali biti presedan. Izmjenom do juče neproblematične stvarnosti, kroz nasilan kreacionizam, tehnološka civilizacija eskalira u  pokušaj obesmišljavanja jedne više promisli. Ako svedemo utiske, zaključak je da Mirjana Kapetanović nije definitivno postavila svoje programske granice, nego je ovim „skraćenim izdanjem“ zanimljivih ideja, dala samo naslutiti šta se sve nalazi u moru mogućnosti njene mašte, kao i uvjerenje da svoj rukopis neće ostaviti samo na „virkanju“ iza ogledala.

11.03.2012.

Pošto Muhamed nije htio bregu, Brega je došao u Sarajevo.

 

  Vrata za pakao Bosni i Hercegovini nalakše otvara onaj ko zna da barata genetskim šiframa.

 

Svi u Bosanskoj krčmi vide se u pravom svijetlu tek kad nestane struje.

 

Vrijeme je da Srbi uzmu sve što im život pruža, a to je ovih dana baš do jaja!

 

Sudski vještak prvo mora da utvrdi kome se optuženi popeo na glavu, da bi odlučio je li

dotični sišao s pameti.

 

Moramo uspostaviti prijateljske veze sa Zapadom da nas više ne bi jebavali bez veze.

 

Osim što luta kao Odisej, naš vođa ima i sličnu posadu. Neki đavo ih je pretvorio u svinje.

 

Treba pošteno reći da bosanski Srbi nisu osunećeni u ostvarivanju svojih prava.

 

Dolaze izbori. Glupi će birati najbolje između sebe.

 

Mali Srbi su u Federaciji a veliki u kurcu!

 

U novoj demokratiji prvi su progledali oni koji su za nju glasali – radnički prsti!

 

Sve što izvozimo, pa i ambasadore, nailazi na zamjerke zapada: Dajte gotove proizvode,

dosta nam je sirovina!

 

Iako im vrijeme daje originalan pečat, žene ga uporno falsifikuju običnom šminkom.

 

Skupštinari po čitav dan drže prst u nosu, a još kažu da đavo nit ore, nit kopa.

 

Osim po veličini slova, Bosna i basna se razlikuju i po veličini životinja.

 

Starim srpskim facama u politici treba peglanje Bora. I farbanje Smedereva.

 

Ne razbijajte ogledalo. Samo ćete umnožiti broj svojih neprijatelja.

 

Pitanja o kursu srpske lađe popela su mi se na kurac. Naravno da je čvrst.

 

Borićemo se do poslednjeg. Rame uz rame sa predsjednikom.

 

Birači su opet bacili kost u Skupštinu. Fosili su neuništivi.

 

Kad god se pomene opasnost od ludih ovaca, na zapadu krene priča o izborima u Srbiji.

 

Gavran nije pročitao lisici njena prava jer bi ostao bez kruha.

 

Da bi se brže išlo napred, na pređenom putu su pravljene brojne šikane.

 

Policajci su došli u punoj ratnoj spremi pošto im je rečeno da će hvatati zabilješke.

 

Kod nas se ne može desiti Tjen An Men. Trgovi su puni buvljaka.

 

Krčag ide na vodu i već mi vas je pun!

 

Od narodnih predstavnika formiraće vladu? Opet prave budale od nas!

 

Ne varaju vas uši. Vi ste premijerovi, premijer je vaš!

 

Ljagu sa premijera spirali smo vodom sve dok se narod nije razišao.

 

Srbi i muslimani ostaće braća sve dok neko ne uloži prigovor savjesti.

 

Nije ulica pokvarila demonstrante, nego oni nju - bacanjem kocke.

 

Trojanski konj ima stomačne probleme. Izgleda da je u pitanju virus Srbije

pred evropskim vratima.

 

Naši političari ne okreću glavu pred problemima, inače bi u Skupštinu

ulazili u rikverc.

 

Naš vođa poznaje istoriju bolje nego samoga sebe. Odavno se dopisuju.

 

Vođa je govorio tako nadahnuto da su se putevi naježili pred narodom.

 

Iako se zna da su i ovi izbori režirani, narod opet pokušava da dramatizuje.

 

Osim romana život piše i deložacije. Od nečega se mora živjeti.

 

Idealan pjetao na krovu budi ovisno o vjetru koji duva.

 

Mi ćemo vam otvoriti dušu a vi izvadite sanitarnu - pa na posao!

 

Neki tovar je dostavio tovarne liste izbornoj komisiji.

 

Dodik je opasna vrsta huškača koji se poziva na Ustav.

 

Starim revolucionarima „zalud prijeti ponor pakla...“. Njih su progutali obični

plitki kontejneri.

 

Baba za dedu, deda za babu... u Srbiji je počela kampanja vađenja repe.

 

Postignutim rezultatima bosanske vlade nema šta da se doda, pošto je neki idiot

zaboravio pojaseve za spašavanje.

27.02.2012.

Recenzija knjige aforizama

 

                                                    Misli za potpalu

 

                                                                                                       „Ja sam ono što se čini,

          a čini se da nisam ono što jesam... „

                            iz „Đavoljih eliksira“

 

     Rukopis aforizama Avde Bašića zasigurno je iznenađujuće osvježenje na bosanskoj satiričnoj sceni, koja inače oskudijeva u knjigama slične provenijencije. Nakon pažljivog iščitavanja lako je zaključiti  kako je riječ o knjizi snažne asocijativnosti, baziranoj na  višeslojnim  kulturološkim i istorijskim sentencijama. Zanimljivo da u Bosni, zemlji izuzetno duhovitih ljudi, pojava svakog aforističara biva skoro endemska pojava i kulturološki fenomen prvoga reda. Da li je uzrok tome nepostojanje makar jednog časopisa za satiru, zatim skoro hermetička zatvorenost dnevnih listova pred bilo čime što nadrasta viceve Osmana Džihe ili možda trag „zlatnih vremena“ socrealizma kada su aforističari predstavljali opasne „subverzivne elemente“ i državne neprijatelje? Ko zna.

  Bilo kako bilo, na bosanskoj sceni debelo deficitarnoj satiričnim duhom, definitivno se pojavio još jedan misleći čovjek, sa snažnim kritičkim otklonom prema političkom i sociopsihološkom sivilu naše svakodnevne matrice. Višegodišnje uspješno bavljenje enigmatikom, pored dobrog baratanja leksičkim i filološkim glavolomkama najteže vrste, dodatno je izoštrilo Bašićevu dioptriju za društvene devijacije i dalo krilima vjetra njegovom radu na demistifikaciji duboko uvriježenih lažnih vrijednosti, sa kojima smo prinuđeni živjeti. Skidanje koprene sa očiju običnog građanina prevashodan je zadatak i moralna obaveza svakog, istini posvećenog, čovjeka, posebno aforističara.

   Mnogi veliki umovi književnosti i filozofije proveli su svoje najkreativnije trenutke sa aforizmom: Juvenal, Tacit, Bekon, Paskal, La Rošfuko, Niče, Tolstoj, Gete (naš nobelovac Andrić svoje poslednje godine proveo je uz Geteovu knjižicu aforizama), Jerži Lec, Nušić, Selimović, Baljak.... Fridrih Niče, bez sumnje jedan od najvećih filozofa novog vremena, baveći se aforizmima, „svojim privatnim harlekinskim idejama“, opisao ih je kao „misli koje se uspinju, skaču i prevrću preko glave, poput stotina čudesnih patuljaka... „

 Avdo Bašić poput većine svojih kolega po peru, crpi inspiraciju iz dubokog skladišta narodne mudrosti, poslovica, pošalica, mudrih izreka, anegdota, bogato premreženih asocijativnim perspektivama. Na sve to, uz  talenat dvostrukog viđenja, on dodaje nužan etički začin, kao  najbolju tehniku kojom je moguće uraditi dekonstrukciju/destabilizovanje i preispitivanje svake „istine“, ma koliko ona tvrdokorna bila.

  Konačan cilj svakog egzistencijalnog mislioca ( aforističara, među prvima ) jeste odricanje situacione etike i povratak one apsolutne, na mjesto koje joj, po ustrojstvu svijeta, pripada.

Tumač teksta ni u jednom trenutku ne dozvoljava da ga, naizgled sigurni, etablirani  pojmovi, zavaraju svojim sirenskim glasom. Njihovu zavodljivost odbacuje ljuštenjem značenjskih slojeva teksta, i zahvaljujući toj Abelarovoj metodi - razotkrivanjem mnogo dubljih smislova, do kojih dolazi pravim fraktalnim rudarenjem u samo srce semantike.

  Osim rečenog, Bašić svjesno izbjegava „ovještalu“ gramatiku i logiku, vješto žonglirajući na žicama svog spekulativnog i životnog iskustva iz koga, kao vispren tumač, uspjeva destilovati skrivene  vrijednosti. Za razliku od one tihe većine koja sebe vidi u jednoj prostoj egzistencijalnoj formuli, on provodi lične, estetski i etički „individualne zakone dedukcije“, na putu postizanja autonomije svojih vrijednosnih stavova.

12.02.2012.

Zatišje pred puru

 

Ako NATO bude čuvao bogomolje kao što je Srbe, onda će na Kosovu

i Boga biti.

 

Šiptarski teroristi nemaju srca ali zato imaju bubrega za izvoz.

 

Nisu Srbi ocrnili američkog predsjednika. Takva mu je priroda.

 

I baš kad su srpska kola pošla nizbrdo, Muhamedu je palo na pamet da ide brijegu.

 

Ne dozvolite da vas rastave sitnice i zato birajte vođe krupnijeg formata.

 

Naše uobičajene bratske odnose pokvario je iznenadni prekid vatre.

 

One što rade ispod žita vlast bi morala da otkriva prije nego što im se zemlja

popne navrh glave.

 

O tome kako sve teče i sve se mijenja najbolje svjedoče plutajući reporteri.

 

Policijske pse možete prepoznati po inteligenciji, a njihove vodiče ne možete

jer nose maske.

 

Zbog velike hladnoće nisam uspio da izvadim starca na samrti. Zaledio mi se rajsferšlus.

 

Kad je dvorska budala zatražila restituciju dvorca, u Ministarstvu pravde su mu rekli:

Car si, keve mi!

 

Ne okreći se sine, kaže stara vjetro turbina mladoj. To Srbi puštaju golubove mira.

 

Na televiziji Turci, u Skupštini janičari; loš program kud god pogledaš!

 

U slučaju potopa BiH bi propala, jer pravila ne dozvoljavaju da se na Arku ukrcaju

tri životinje.

 

Aforizmi su mu tako loši  kao da ih je pisao neko drugi. Ili kao da ih je sam pisao.

 

Odgovornima treba da dođe iz dupeta u glavu, a to ne ide bez krvi.

 

Konačno smo stali u kraj mafijinom zlu. I ono je prošlo.

 

Radnička klasa je sebe uzidala u temelje, tako da otpada priča o krivici proklete Jerine.

 

Ratnim žrtvama se ni broja ne zna. Pa kako onda da ih obavjestimo o datumu izbora?

 

Narod ne želi da se opet izjašnjava, jer je njegov sud odavno kazan.

 

Oni koji su za staro gvožđe na pijaci se prodaju za kilo.

 

Skoro će nedeljni ručak. U prosječnoj porodici vlada zatišje pred puru.

 

Đoković igra kao drogiran. Najbolji je na travi!

12.01.2012.

Iz Tamnog Vilajeta

Европа или стање кроз густо грање

У темељима сваке велике цивилизације, између осталог, одувијек почива култура измјене материје илити дефекација (лат.) што дословно значи пречишћавање, чишћење од прљавштине, чему претходи оно о чему ће овдје бити говора: одбацивање продуката бешике и цријева или народски речено – ђубрета. Дакле, метафорички говорећи, држава мора да се позабави чишћењем шљама или измјеном структуре материје која се налази у њеним темељима и њеном пробавном тракту, е да би се очувала од погубног, ерозивног утицаја шљама/ђубрета на саме темеље свога бића. Или што Платон рече на ту тему: Стабилност и здравље државе овисе о чврстини владареве столице!
Ђубре може бити дефинисано самом суштином свога карактера (дјеловања) у средини у којој егзистира захваљујући (не)дјеловању друштвене свијести или каквог ефикаснијег пургатива.
Шљам исто тако овиси и о врсти онога чиме се храни или чиме је храњен, те као резултат имамо тековине или још чешће - густо срање, што се свакодневно може осјетити, па и намирисати.
Кад ја, напримјер, напишем вишеслојан афоризам, напросто намиришем невољу која лепрша око слојева, као коњска мува око балеге доброг касача. Е сад, мува има и зунзара и говнара, а добрих касача је мало а и то мало слабо је потковано. Осим тога, рече ми једном један чојек: - А што бацате чифте, ви афористичари?!
У једну ријеч - доста је чифтања (иако је то једна од мојих најдражих техника духовне дефекације), вријеме је да да завиримо под сам реп догађаја;
Са измјеном материје нужда је почети још у обданишту. Ако дјетешце не пробудиш на вријеме, има да се укака по друштвеној имовини, те умјесто непробуђене свијести, треба мијењати пелене. Посљедице неправовремене измјене материје/свијести (а доказано је да свијест јесте материја и да тежи неколико грама) могу резултирати далекосежним неприликама у животу малог сероње. Уколико он/она постане велики сероња у свијету политике (истом оном у коме се по Јовановом откровењу очекује рођење Антикриста, Врхунског сероње) посљедице ће неминовно осјетити и већи дио плебса.
На страну то, што дотични деликвент још од малена терорише фасаде спрејом, учитеље рајснедлом, дјевојчице личним схватањем мејк-апа. А када у адолесцентском добу постане навијач Жеље (а кога би другог) наш јуноша, кога и код куће припремају да постане шљам, почиње да терорише комшије, школске другове, учитеље, лифтове, фасаде, семафоре, младе саднице, сироте корпе за отпатке, кучиће, мачиће, сироте мале хрчке...и све то уз несувисле урлике: Јаране, јаране!!! Идем тако неки дан иза двије прелијепе дјевојчице и једна другој прича како је, мој јаране, синоћ, ба, добро попила, ово, оно, ћуј ба, ша ти је, ба, хош ти јаране, јаране... Језик Банту црнаца је много љепши! Овај наш је загађен до гађења! За ову врсту свијести већ је касно! Одавно се смркло у Вилајету и још се смркава. Мрак је пао по новинама и телевизији, иако градски Оци упорно постављају свјетиљке, рефлекторе (око својих вила), саде цвијеће, штампају ЕКО часописе, брину се о нама тако да је ред да наша завалност стигне њих, оца им и мајку њихову!
Елем, цвијеће је посађено, пензионери, инвалиди и штедише су насађени, и као резултат тога све мирише и све цвијета, мирис пољем хара!
А ШТА ЈЕ СА ЈАВНИМ WЦ – има, питам вас ја?! (Не мислим на телевизију, иако...). Ко ће то посадити, а ? То је мајка свих питања и отац свих срања! Доста је жардињера, доста приче о скупштинској материји, доста сапуница и латиноамеричких ступидарија! Доста њушки радикалних и националних, с лијева и десна, оних из центра који су тек изашли из Централног (пази леђа), доста је «60 минута» чак и у односу на 500 година, доста је костура у орманима и пензионера у контејнерима, ратних репова и скупштинских рогова, Додика и Силајџића наших првих комшића, педофила, попова, текфирлија и из других конфесија неимарлија!
Лако је Чесима, јер да би се чистило испред прага, нужно је имати макар Праг. А ми ни кућу немамо. Једино чишћење у коме смо одувијек били добри, јесте чишћење комшијских прагова испред нашег прага, као оно из 92. године рађено жељезном метлом. Праг свој нека причувају Чеси кад им дођемо у Унију, јер метала за наредно (ма каква наредба) чишћење имамо на бацање, о чему свједоче свакодневне полицијске рације. Али доста рационалне. И обавезно националне.
Са друге стране, ђубре нам је нужно, не само за пољопривреду, него и за друге гране привреде, са којих неки мајмуни не желе да сиђу, упркос Високом представнику Европске еволуције, Дарвину, затим штапу и канапу. А зашто би и силазили кад су се већ извјештили у мајмунисању, док би стока која би их замијенила морала да нас поново пређе све из почетка.
И зато, браћо и пријатељи, оставите ђубре и мајмуне на гранама које су запосјели. Доћи ће и ваших пет минута јер вас од Европе дијеле још само три манита (конститутивна представника).
Оно што треба да урадите за њих је, да сами од себе дигнете руке – и стићи ће вас царство небеско, за које вам хоџе и попови већ одавно, унапријед наплаћују таксу.
Европа вам је на пушкомет, пардон, на дохват руке. Већ се може и видјети то идеално стање кроз густо грање. Па хајдемо већ једном у ту лијепу ... мајчину Европу! Јер Европа је она идеја која нас већ годинама носи. УЗ ПЛАЧ РОДБИНЕ И ПРИЈАТЕЉА!

05.01.2012.

Smiješno lice smrti

Умро ти је дјед, рече ми отац у прољеће 1970 године, док је напољу изгледало као да пада снијег. Гледао ме је испитивачки преко наочара које су му увијек стајале на врх носа, а затим кашљуцнуо и преврнуо слиједећи лист новина.
Не сјећам се тачно шта сам тада радио, али мислим да сам застао и погледао напоље у сунчан дан. Бехар је у мени одувијек изазивао снажно осјећање љепоте и безвремености, и у таквим ситуацијама сам могао само да зауставим дах и загледам се у празно. Био сам тада млад и тек касније, у зрелим годинама, научио сам да је тај мој осјећај изазван бјелином трешњиног или јабуковог цвјета, свеједно, био близак зен будизму, стању дубоке менталне опуштености, скоро празнине.
Погледао сам дакле кроз прозор, и не паде ми на памет ништа друго осим дједовог вјечито шеретског осмијеха на округлом лицу, којим је реаговао на све могуће ситуације. На бабину галаму, на моје разбијено кољено, на изненадни пљусак усред поља, на вијест о вјенчању или смрти, свеједно...Мислим да га осмијех није оставио све до краја. Уосталом, више се и не сјећам од чега је умро. Можда се превише засмијао кад је схватио шта је живот?
Отпутовали смо сутрадан да испратимо дједа на његово последње, али овај пут озбиљно путовање, иако ни тада нисам био потпуно сигуран да он не провирује негдје иза оних лијепих бијелих облака, смијуљећи се збуњеној родбини и последњој «зврчки» коју им је приредио. Тужни скуп био је и неочекивано велики скуп. Наш весели дјед и прапрадјед имао је и «бијеле пчеле», унукове праунуке расуте широм земаљског шара, који су се, онако весели и енергични (на дједа) нашли и на неким од најчуднијих мјеста глобуса.
Било нас је на Зеланду, у Перуу, сибирском Омску, на Азурној обали, Бечу и Паризу, Улан Батору... а шушка се да је једна «бијела пчела» стигла и до Мјесеца. Под американизованим именом, наравно.
Услијед неочекиваних околности, тужни скуп је почео да се отима контроли. Мало, мало, па су се чули узвици: ...ујко!...рођо!... тетка...! Вицкасти рођаци су и мени намјестили двије слатке петогодишње пчелице, које су ми се окачиле о панталоне пијучући: ...деда, деда!.. док су из гомиле шкљоцали апарати и зујале камере. Чуо се и смијех, те су жене у црнини чиниле све како би очувале пијетет скупа. Њихове напоре је све више подривала домаћа препеченица, без које би се иначе, рођења, вјенчања па и смрти, у нашем веселом племену очас прометнули у опасно скрнављење «традиције и дједовских обичаја». (Ову прецизну књижевно-правну формулацију поставили су неки од мојих рођака који су, као по правилу, читав живот носили сумњиво црвене носеве).
Елем, кад се ова велика шаролика братија изгрлила, изљубила и исликала, тетке у црном су опет узеле ствари (флаше, унучиће, бацаче и сл. стакларију) у своје озбиљне руке. Успостављена је тужна поворка са свештеником на челу. Као један од млађих унука, ја сам добио задатак да носим дрвени крст иза попа, тако да сам, будући практично у центру догађаја, у годинама које су долазиле био релевантан свједок на кога се могло позвати, када би кренула прича о необичном слиједу догађаја који су нас снашли.
Лагано смо ишли између сеоских кућа, са баштама пуним опојног мириса бехара у којима су се играла дјеца и кучићи. И све би то било једно од мојих најживописнијих искустава из младости, да није било ситуације у којој се све дешавало. А са друге стране, можда баш зато могу да тако јасно призовем слике једног лијепог, иако давно прошлог времена. Дакле, нога за ногом, ријеч по ријеч, спровод је лаганим кораком одмицао према дједовој вјечној кући, гдје су одавно чекали његови рођаци, ујаци, дједови...(који ли ће то само урнебес бити, помислих и нехотице се окретох да видим је ли ко уловио моје јеретичке мисли).
Одозго, иза бијелих јагањаца који су пасли по небеској ливади, попут сњежних пахуља вијао је бијели бехар по нама а ја сам тада, као и данас, био сигуран да је то још једна дједова зврчка и да нас он насмијан гледа са тог бескрајног пашњака.
На неколико метара испод пута којим смо ишли комшија Раде је, лежећи на леђима, радио на половном фићи. Поп Милутин, власник «крша», престаде у једном тренутку да маше кандилом и чита молитву, па очито заборављајући гдје се налази, гласно довикну мајстору: - Раде, јебо га бог, кад ће то бити готово?!
Да ли радост због рођачких сусрета, да ли прекрасан сунчан дан или можда срећа што је умро неко други (не треба занемарити ни утицај мученице од 50 гради), тек, у колони одједанпут прасну експлозија необузданог смијеха, рзања, мекетања, па и гроктања (опростите ми часни рођаци). Након кратког потреса, колона се опет примири у своме болу и прикладној црнини, па утонула у ћутање настави пут.
Много година након ове (не)згоде, шушкало се и причало, ухо на ухо и у четири ока, (уз обавезно - сачувај боже...) како је скоро сигурно да су она четворица носача сандука, у датом тренутку, прво осјетили како се сандук затресао а онда се изнутра зачуо смијех...
И упркос чудној причи и њеној сумњивој вјеродостојности, и они што су причали и они што су их слушали, разилазили би се са осмијехом на уснама и веселом искром у очима. Друкчије и није могло бити, јер све су то били моји весели рођаци Богдановићи, расути широм земљиног шара.

04.01.2012.

SAD nam nudi: CIVILI ZA CIU


Ovi izbori su prelomni i zato moraju biti namješteni.

 

Vratimo se u sigurnu prošlost u kojoj se nije živjelo od nesigurne budućnosti.

 

Sitnica je za Evropljane ono što je istorijski poraz za Srbe.

 

Protekle godine pojeli su nam skakavci, koji u Skupštini skaču s teme na temu.

 

Robu koja nije u vlasništvu države, izvozimo kao robu s greškom.. Npr. - domaću pamet.

 

U Srbiju je došao đavo po svoje ali je izgubio od DOS-a,  naslednika po krvnom srodstvu.

 

Srbi su mekani prema zarobljenicima. Takav je to metalitet.

 

Kandidat koji je čitav radni vijek bio van sebe, idealan je kadar za ambasadora.

 

Da bi zadovoljila ukus zapada  Srbija je rodila mečku. I SAD, ta zvijer, igra na Kosovu.

 

Kažu da je Dositej donio krompir u Srbiju? Situacija u zemlji kaže da se ipak radi o tikvama.

 

Hoćete da uspavate kućnog ljubimca moje žene? Evo vam kurac!

 

Svo zlo je izašlo iz politike. Zato je političarima tako dobro.

 

Ko vješto barata biračem, njime bira program koji hoće.

 

Oni koji nisu zavedeni neće moći da glasaju.

 

U kakvom zatvoru ćete služiti kaznu znaćete nakon izbora.

 

Srbi sa Kosova nisu miševi. Rekli su mački u brk: Pis mejkeri!

 

Gledam ono dupe od ambasadora kako samo vješto barata jezicima.

 

SAD u Srbiji zagovara slijedeću civilizaciju: CIVILI ZA CIU.

 

Fašizam kod nas neće proći! Boli, ali šta da se radi.

 

Iskopavanjem na terenu forenzičari su stekli dobru krvnu sliku.

 

Ekshumacije su ukopale mnoge civile u uniformi.

 

I drugi štrajkuju glađu pokušavajući da makar u tome budu prvi.

 

Sreća je da više nemamo KUD. Pjesma i igra su nas ovdje i dovele.

 

Nepismenom narodu treba sve dati napismeno. Nikad vas neće pročitati.

 

U okviru oživljavanja privrede, popovi uz Božju pomoć pokušavaju angažovati

radnu snagu iz groblja.

 

Ko je rekao da nas vode slijepci? Vlast će to već ispipati!

 

Vlada nam ne obećava ništa dobro. Sreća je da ih znamo kao stare lažove.

 

Iako zbog mog odsustva nije bilo kvoruma, pobijedio sam sebe dvotrećinskom većinom.

 

Penzioneri misle da ih neko polako skida sa državne sise? Oni su uistinu otkačeni!

 

Zašto u Bosni nisu lojalni oni što su se omastili? Ne dozvoljava im religija.

 

O aktuelnoj vlasti najbolje govore utisci otpuštenih radnika na asfaltu.

 

U BiH svašta puštamo u istoriju. E baš smo se i i mi upustili!

23.12.2011.

Gdje su nam oči i uši ...

Pod uticajem evropskog pederskog lobija, umjesto u Marici, bosanska vlada je na Ivici.

 

Iako nam je Skupština puna tintara, istoriju oduvijek pišemo krvlju.

 

Za BiH predlažem jednu jeftinu restauraciju. Tamo ćemo joj popiti za dušu.

 

Penzioneri su se posvađali s modom. Kad se skupe vidi se da nose za nekoliko brojeva

veću kožu.

 

Bosanski vukovi ne vole popis stanovništva, jer bi se ispostavilo da im nisu sve ovce na broju.

 

Provukoh se pored čuvara, provirih u Skupštinu, i ... nađoh se u govnima do guše!

 

Vlada je  veoma je energična u zaštiti svoje teritorije. Nakon radnog vremena

zaključavaju svoje fotelje.

 

Nebeski Srbi nemaju patosa ni za sebe, a kamo li za braću sa Kosova.

 

Kad vidim bosansku skupštinu, odmah mi se digne kamata na nacionalni interes.

 

Najveći račun u balkanskoj krčmi obično plate oni kojima religija zabranjuje piće.

 

Bosanski lideri odlažu izbore pošto nisu sigurni hoće li birači i ovaj put dići ruku na sebe.

Ili na njih.

 

Do visokih položaja bosanski Srbi teško dolaze na juriš. Puzanjem je već lakše.

 

Obzirom na bezbrojne nane koje crnu vunu predu, bosanski penzioneri su neiskorišteni proizvodni kapaciteti.

 

Pretresom BiH političkih programa otkrivena je čitava porno industrija: jebe ko koga stigne!

 

Skupština je tako obezbjeđena da lopovi spolja ne mogu ući. Oni unutra ne treba da se plaše.

 

Izjava „Znam da ništa ne znam“, ističe Sokrata kao kandidata sa najozbiljnijim političkim programom za predsjednika BiH Predsjedništva.

 

Otkrivena je opasna činjenica da predsjednik  sam donosi odluke, ali se to uspješno

krije od njega.

 

Veliki san je oborio ruke srpskih glasača, tako da će porasti izlaznost iz zemlje.

 

Srbi su stvarno dosadan narod. Svima se penju na kurac a niko ih ne jebe.

 

Utakmica za Evropu još nije ni  počela, a karata za zapad više nema. Ali je zato istok

skoro prazan.

 

Iskopavanja na terenu riješila su vječnu pitanje krajiških Srba: „Gdje su nam oči i uši bile?“

 

Koliko je samo na Kozari lista? - razmišlja gladni izbjegli Kozarčanin.

 

Đavo je došao po svoje, da ih obiđe na Kosovu. Merkali ih?

 

Naši skromni ministri ne prate modu. A u Bosni je najmodernije gladovati.

 

Tadić je vještiji s jezikom, ali je Merkelova otišla konkretnijem Tačiju. Koji se kurči.

 

Bosanski narodi će teško naći zajednički jezik, sve dok forenzičari ne znaju dokle

će trajati iskopavanja.

 

Lesi se vraća kući, pošto je kao i sve izbjeglice dobila pseću kućicu.

 

Srpski brod je za svaki slučaj na suvom, jer naši Odiseji znaju da ne mogu odoliti

izazovu vila.

 

Aktuelni krojači sudbine skrojili su nam kapu tako vješto, da se konac više i ne vidi.

 

Kažu da je novi mandatar bosanske vlade bio sakupljač sirovina? Zato on pokazuje afinitet prema rešetkama.

 

Kad čujem onu stoku za mikrofonom, dođe mi da se pojedem od njihove muke.

 

Pretpostavlja se da između zeničkih građana i vlasti postoji snažna hemija. O tome više kad proradi mjerna stanica za zagađenost.

 

Najnovija prekopavanja potrošačkih korpi pokazuju da 90 % Bosanaca nisu Bogumili.

18.12.2011.

Pećinski vlasnici Bosne

 

Zapad ne interesuje uvoz naše pameti pošto se uglavnom radi o pokvarenoj robi.

 

Već odavno nismo psihijatrijski slučaj. Postali smo pravilo!

 

Ništa vam ne vredi što ste u pravu kad odlučuju oni što su u politici.

 

Porazbijani su prozori na Skupštini, što znači da vladin program daje prve afekte.

 

Po pitanju Kosova Premijer pušta golubove mira. Jer nije srpski ćutati!

 

Nakon intervencije NATO-a stanovnici Kosova moraju da se prebroje Gajgerovim brojačem.

 

Bosna postoji još od pećinskog doba a još joj se ne zna pećinski vlasnik.

 

Prošlost pokazuje da su propali  svi listovi koji su ignorisali gusjenice.

 

- Znam šta želiš da ti ispunim, kaže zlatna ribica Hrvatu. Treći entitet.

- Nisi u pravu, kaže on. Hoću da ga isprazniš!

 

Šta je ovo, neko stenje? Odlično, eto materijala za Vođin spomenik!

 

Nakon što sam mu upao u riječ, dugo nisam mogao da se operem.

 

Za života se neuspješno kurčio, pa je odlučeno da mu se digne makar spomenik.

 

Zahvaljujući matici, mnogi Srbi iz Hrvatske otplovili su do Crnog mora.

 

Sve više penzionera pada po glavi stanovnika, te bez kišobrana ne treba izlaziti.

 

Vlast nema ništa protiv duha demokratije, jer bez tijela nema ni zločina.

 

Njemačke vile iz bajki uglavnom su se ložile na bogate Jevreje.

 

Mnogi sitni političari potiču od Broza, kao dokaz da on nije krupno srao.

11.12.2011.

Misao za mog frenda, Dejana Tofčevića

 
 Iz dječijeg pruženog dlana, na ulici, možete štošta pročitati. Npr. "Ponižene i uvrijeđene", od Dostojevskog.

26.11.2011.

Bog u sukobu interesa

Narodi u BiH slažu se kao oči u glavi. Bez referenduma, Dodik ne može da odvoji svoje oko od te ljepote.

 

Zbog proricanja autonomije, krajiški Srbi su naseljeni po Vojvodini. Jer niko nije prorok u svom selu.

 

U BiH je teško izabrati veće od dva zla, pošto i Hrvati traže svoje mesto u veću.

 

Srpske vlasti su, sasvim logično, strana u razgovorima sa Prištinom. Jer sve što je ljudsko,

vlastima je strano.

 

Ako je dogovor sa Prištinom bačen na papir, onda perite ruke i pustite kosovske Srbe

niz vodu.

 

Kosovski Srbi moraju našopati gusana Stefanovića činjenicom da guske nisu prodale Rim.

 

Od kolijevke pa do groba, Srbi dižu barikade – da ne prođe roba!

 

Da bi dobio kredit za put u Evropu  DOS prvo mora završiti Kosovsku zaobilaznicu.

 

Drumovi će poželjeti Turaka ali Turci neće srpskih podizvođača.

 

Da je Džo umjesto bagera vozio valjak, svi demonstranti bi bili jednaki

pred Skupštinom.

 

Bog mi je svjedok, on će mi suditi. Tipičan sukob interesa!

 

Oko za oko ili jezik za zube? Izbor je vaš!

14.10.2011.

Rad na vjetrometini

 

Aktuelno rukovodstvo sve glasnije zagovara reciklažu đubreta. Očito je

da se približavaju izbori.

 

Čim pustimo golubove mira počnu da nam ulaze investicije. To se zove rad na vjetrometini.

 

I na ovim izborima vlast će držati palčeve biračima. Naročito onim nepismenim.

 

Ako ne znate gdje se prodaje krupna stoka, poslušajte predizborni muk.

 

Srpska demokratska vlada sve probleme uglavnom pregrmi puštanjem golubova mira.

 

Otkud ovi pametnjakovići na državnim jaslama? Ma to su birači pustili mozgove na pašu.

 

Iako im je nužda, mnogi talenti moraju sačekati red kod ministra kulture pošto jedan

talenat već dugo čuči u njemu.

 

Kosovsko more problema Srbija će preploviti uz pomoć deseterca sa kormilarom

Filipom Višnjićem.

 

Kako smo samo naivni, žale se srpski i hrvatski kondom. Opet su nas navukli na patriotizam.

 

Nećete se osloboditi prošlosti ubacujući je u glasačku kutiju.

 

Priča o Palčiću ustvari je priča o prosječnom srpskom glasaču.

 

Na povike gologuzih, pederi, pederi, policija se osjetila pozvanom da interveniše.

 

Shodno čupavoj situaciji, policija obavlja rutinske kontrole.

 

Autori sage o bratstvu i jedinstvu bratski su nas izjebali. Sa pola sage.

 

Taj, ne samo da ima visoko mišljenje o sebi, nego mu se još i digne

kad se vidi u ogledalu.

 

Unesimo minimum razuma u dijalog. Dajmo riječ opoziciji.

 

BiH samo reinkarnacija može pomoći. Tako što će ponovo krenuti iz Jajca.

 

Ja sam prevaziđen tip čovjeka koji umjesto lizanja marki koristi tehniku pljuvanja.

21.09.2011.

Iz Tamnog vilajeta

                                   
 

 Sudeći po sastavu kosovskih mirovnih snaga, sve je manje srpskih neprijatelja u svijetu.

 

Istorija se ponovila. Ovih dana smo napisali nove blistave stranice naše prošlosti.

 

Dobro je što je vlast počela da puže pred zapadom. Neće više moći da nas gazi na svakom koraku.

 

Razlika između Skupštine i kontejnera: đubre iz kontejnera ne laže penzionere i još im obezbjeđuje redovnu ishranu.

 

Naš hrabri narod ima sve više nagomilanih problema. Golubovi mira serkaju li, serkaju.

 

Kad traži dignute ruke, vođa zna da će odziv biti veći što je ponor u kome su glasači – dublji.

 

Ako još niste svjesni svojih gubitaka, onda slobodno opet recite svoje istorijsko „Ne“.

 

Evropa je puna naših prijatelja. Kad god im pokažemo zube, pozajme nam pare

za pravljenje mostova.

 

Zbog svoje veličine srpska muda su u procijepu između istoka i zapada.

 

Mjesta u Srbiji koja dolaskom DOS-a nisu postala istorijska, i dalje će ostati praistorijska.

 

Vlada radi na istrijebljenju siromaštva. Prvo vaške koje nisu naške!

 

Penzioneri su dobro prolupali. Em su kontejneri prazni, em su akustični.

 

Niko ne želi da penzioneri žive psećim životom i zato će „kosti za cuke“, mesari davati direktno cukama.

 

Uveličajte naš svečani ručak tako što ćete biti prisutni duhom.

 

Ako niste izvukli živu glavu ostaje vam još SMS.

 

Stari revolucionar je ispustio dušu i tako se oslobodio velike zablude prošlosti.

 

Srbi, Hrvati i muslimani bi mogli ponovo pod istu zastavu samo da postoji

dovoljno veliki lafet.

 

Bježi odavde! Amnestiju treba zaslužiti.

 

Iako nas je rat skupo koštao, bogata zemlja kao što je naša uvijek će moći da kupi vraga.

 

Koga god hodžu dovedemo, ispostavi se da je Srbin. Svaki voli da popuje.

 

Kako ne znate šta će vam dati Ustav? Pa vama pišu.

02.09.2011.

Digao mi se birač

 

Penzioneri se ni oko čega ne mogu dogovoriti, ali što se tiče kontejnera  -  tu se na kraju svi slože..

 

Bosna, to sam ja! Ako mi ne vjerujete - sjecite me gdje sam najtanji. Po multietničnosti i toleranciji.

 

Iako sam doveden do samog ludila, skupštinsko obezbjeđenje me ne pušta da uđem.

 

Svi iz Ministarstva Vojnog su na odmoru,  pa vam ne možemo rećiima li kod nas ratnih zločinaca.

 

Hrvatski Srbi znaju da im Kosor ne obećava U zalud.

 

Ni sami ratni zločinci ne vjeruju da su toliko traženi, ali moraju da vjeruju glasovima iz vlasti.

 

Kad jedni u Mostaru postave kamen temeljac, oni drugi odmah šalju ekipu za deminiranje.

 

Nema potrebe da se vi jedete, ako već jedu govna oni koje ste izabrali.

 

Bilo je i takvih u našoj istoriji koji su lovorike brali zbog nestašice toalet - papira.

 

Da je onaj stolar dobro sredio neke stvari u Crkvi, ne bi se sveštenici danas mučili

sa frževima.

 

On je zakleti ateista još od kada je kao dijete okrenuo leđa Crkvi.

 

Što se pristupa Crkvi tiče, ja sam ponosan na svoj, kaže jedan sveštenik.

 

Dolaze izbori. Ako se meni samo digne – eto vama još jednog prosječnog birača.

30.08.2011.

Muči, jadan !

Kad vam neko puni glavu, pazite samo da prilog nije od kupusa.

 

Šta je jugonostalgičari? Otišla braća Slovenci, Hrvati, muslimani...

Nećete više pitu od govana praviti!

 

Ako i vaše rukovodstvo muče, artikli koji vama nedostaju su rogovi.

29.08.2011.

Vadi organ !

Zbog zakona o jeziku Njegoševa Crna Gora se topi od Miline.

 

Ako Evropa ne vjeruje u vađenje organa zašto ga Tadić nije izvadio pred Angelom?

 

Prevencija iznad svega i zato Crkva voli da pomiluje grešnike još dok su nevina dječica.

14.08.2011.

Izvrgavanje guglu

Od opasnih „španskih kragni“ sve teže dišemo. Podaviše nas serijski.

 

Stavio sam mu sliku na fejsbuk, da bih ga izvrgao guglu.

 

Što ti je mazohizam. Srpski organi sa Kosova došli su u Skupštinu,

da ih braća vade.

 

Da bi ispunila evropske uslove Srbija se mora razletiti na sve strane.

 

Šta god se dotiče naše kože, mi se ospemo.

 

Nemoguće je slomiti duh srpskog borca pošto ga on ne nosi u boci,

nego u čuturici.

 

Plove srpske lađe. Papirnati planovi padaju u vodu.

 

Hoćete u basnu a ni cenzus niste prešli.

 

Bilo je to etničko čašćenje: Oni nama krmaču, mi njima Molotovljev koktel!

 

Nijedan hrvatski Srbin se više ne vozi u kršu. Sada ih majka Srbija

voza po plodnoj Vojvodini.

 

Srbija je objavila rat kriminalu. Namjerno se smanjuje tako da kriminalci

ne mogu da dišu.

 

Srbija upravo rađa mečku na Kosovu, kao što je to i normalno

od jedne pičke.

 

Ustanite, da vođa vidi kakav narod zaslužuje!

 

Obogatio se tako što nam je u onom mraku svima prodao

istu zvijezdu.

 

Istorija, učiteljica života, Bosni i Hercegovini je zadala Jugoslaviju,

kao domaći sastav.

 

Šta je uradio Visoki predstavnik u bosanskom loncu? Brčko kurac!

 

Koliko smo mi uspjeli iskopati, BiH ima najviše stanovnika po kvadratu zemlje.

 

Bosanci Hercegovci će teško ući u EU, pošto ne mogu da se dogovore jesu li ljepši ili pametniji. A to dvoje ne ide zajedno.

 

Naravno da nisam imao u vidu BiH, kada sam rekao da će glupost sve nadživjeti.

 

Ne želim da kažem šta me zaboli za vas, jer biste se odmah

uhvatili za to.

 

Zaostao sam sa demokratijom. Volim njeno društvo.

 

Bližnjega je nemoguće upoznati sve dok je čovjek.

 

Ukradena knjiga je najbolji prijatelj koji nikad nije tražio novac od vas.

 

Kažete da pođem od sebe? Ja ipak ne bih išao tako daleko.

 

Ne biram posao pošto volim da radim na sebi.

 

Toliko toga sam pošteno zaradio, da sve može da stane u poštensko sanduče.

 

Morao sam da im se nacrtam jer inače nisam imao nikakvog izgleda.

 

Ponekad osluškujem sebe da vidim šta to budi u meni.

 

Davljenik u vodi je idealna kompozicija i tome ne treba ništa dodati.

 

Da nismo većina u ovoj koaliciji i mi bismo rekli da su dva i dva četri.

 

Gluvonijemi razgovaraju rukama a ton stišavaju u rukavicama.

 

Ponovljen rad na tekstu je kao đubrenje njive i zato slabi aforističari moraju

da se češće bacaju na aforizam.

 

Satira je krupan zalogaj, pa se za svakog drugog aforističara može reći

da je malo – pase.

 

Rupa u zakon vam može pomoći ako je odvedeta na večeru i dobar seks.

 

Žena se probija dok je mlađa. I mekša.

 

Start uslovljava klečeći položaj. Kao i Plejboj.

 

Red treba  biti. Još dok je mali.

17.06.2011.

EKSKLUZIVNO: Šilerovi "Epigrami" - prevod Drago Tešević

Музи

 Шта бих без тебе био, не знам; ал грозна ме прожме језа,

Кад видим без тебе шта су стотине и хиљаде њих.

 

 

Филистар

 Није му награда дрвета плод, што га одгаја с муком,

Тек оно што ученост сади, ужива пуну сласт.

 

 

Свачија дужност

 Ка целини увек стреми, ако ниси у стању да будеш

Целина, онда јој барем од користи буди ко члан.

 

 

Естета и уметник

 Тек лакши терет олако прти љубитељ уметности,

Док све значајније с лакоћом носи префињен дух.

 

 


Филистар и естета

 Могуће, онај за вредног кмета Истини слови,

Ал овај поткрада Истину и Лепоту у исти мах.

 

 

Подударност

 Истину тражимо оба; ти, вани, у животу, унутра

У срцу, ја, и налазимо је, извесно, оба.

Ако је око здраво, оно напољу сусреће Творца,

Ако срце је то, онда се у њем зацело зрцали свет.

 

 

 

Веродостојност

 Коме да верујеш, честити друже, могу ти и ја рећи:

Животу! Боље од беседника и књиге учи нас он.

 


Кључ

 Желиш ли да спознаш себе, гледај шта чине други,

Желиш ли да схватиш друге, а ти, у своје срце зри.

 

 

Субјект

 Важно је и тешко умеће да себе сачуваш сâм,

Али да побегнеш од себе, то је и много теже још.

07.06.2011.

Pritisak na dogme

Šta će poslije Kosova biti sa Vojvodinom i Sandžakom, to ostaje da se svidi.

Odnosi Srbije i Amerike su toliko zahladili, da se Srbiji već oduzimaju pojedini dijelovi.

Amerika se brzo složila sa nama a priča se da oni ne umiju sa ljudima?

Jugoslavija se raspala na nekoliko malih državica, tako da sada u Evropi nema većih incidenata.

Dupe zidu, Evropljani upravo buše karte za ulazak u njihovo društvo.

Ako se ćuti iz pristojnosti, zašto se ne oglasi neko iz Skupštine?

Kad već govorimo o bijedi, Beograd je odavno prešao Prag.

Revolucionari su jurišali na nebo, bog ih jebo!

Potpis kapitulacije nije u našoj tradiciji, o čemu svjedoče mnoge usmene predaje.

Vođa je potpuno izgubljen! Molimo boga da se pronađe.

Neodmjerenim pritiskom na dogme u Bosni lako može doći do eksplozije.

Na moju ponudu da im pristupim, rekoše: Budi bog s nama! Da li mi to nude

lidersku poziciju?

Kruna karijere savršenog izdajnika je izdaja saopštenja o tome.

Manijaci ne biraju mjesto. Stvar je posebno pipljiva u autobusima.

Komšija neće ni da pozdravi. Pravi se da me poznaje.

Zemljo, otvori se! Neka se spremi dosije.

Tako govorite sa svoga stanovišta, ali sa moga biste drukčije zvučali.

U krupnom kadru se vidi sjekira i čuje glas: Što ga ubi, nema više takvih kadrova?!

Dok ja lajem, karavam prolazi!

04.06.2011.

Kursna slava

 

       Policajci koji su odani svojoj profesiji podnijeće tužbe protiv cinkaroša.

Niko nije ovca, reče Polifem. Već ću ja to ispipati.

Nesuvislim govorom i ludačkim pokretima predsjednički kandidat je pokazao prisustvo duha.

Zahvaljujući guslarima, svijet je saznao za neviđene srpske uspjehe na Kosovu.

Ptičice umiru pjevajući, jer su povjerovale u program zaštite svjedoka.

Trojno predsjedništvo bi moglo biti veliki uspjeh, samo da nije Enciklopedije najvećih gluposti.

Hoćete da mi skinete skalp? Ma boli me tupe!

Za ministra koji može da jede tri puta dnevno, autoput je sitan zalogaj.

Srbi su malo rasijani s obzirom na to koliko su želi.

Policija je počela obračun sa mafijom. Neće više da im pridržavaju vrata na ulazu u Skupštinu.

I praznim loncem možeš prehraniti porodicu, ovisno o tome šta se kuva u tvojoj glavi.

I iz oltara bi ukrali samo da crkva bude gotova!

Nemoj da hrčeš kao svinja. Budi to što si!

O njegovim djelima će se pričati kako nisu vrijedna pomena.

Zamislite šta najgore može da se desi Srbima,
pa ćemo znati da li su maštovitiji muslimani ili Hrvati.

Posao tražim ističući da sam Srbin. To mi je čak i u ratu pomoglo da odem na kopanje.

Ja sam njemački penzioner. Svakog prvog slavim kursnu slavu.

Budala pamti a pametan piše memoare za pamćenje.

Dugo se krilo da je car Trajan imao kozije uši, jer su bile stidne.

Treba zabraniti gej parade, oca im jebem!

Kad vidite kako Srbija gubi dio po dio, jasno je da to Amerika opet jede govna.

Šta su Srbi, Hrvati, muslimani? Nacion al isti.

A kad su vođi spale gaće, vidjelo se da je i njegovo biračko tijelo izvisilo.

Na našim skupovima demokratija je uvijek bila rado vođen gost.

Srbi su dali nešto vrijedno svakoj naučnoj disciplini. Samo je Istoriji pripala muka od njih.

Još uvijek stojimo jer aplauz dugo traje.

Država – to sam ja! Biću naprosto van sebe kad dobijem pasoš.

Kad sam čuo da sam primljen na neodređeno, znao sam da je vanjska politika u pitanju.


 

18.04.2011.

Da nas Bog sačuva

  • Укинута је војска, да нас Бог сачува!
  • Једна од грађевина која се не види са Мјесеца је наш ауто-пут. Али се зато види са Марса!
  • Колики имамо, толиким климамо. Зато ће избори донијети велике климатске промјене.
  • Кад сте градили овај сyстем, не знам какав сте висак користили? Као да сте се мојим послужили!
  • Не бирајте тупе врхове! Нисте ви они факири који ће се на њима излежавати!
  • Тражи се стечајни управник за ликвидацију подузећа и један извршилац за предсједника синдиката.
  • Не би се политичари играли ватром да на вратима Скупштине пише: Разбити у случају пожара!
  • Да би за себе и Еуридику нашао излаз из подземља, Орфеј по читав дан свира курцу испред америчке амбасаде.
  • Да није било гусака, стари Римљани би се попишали на своју историју.
  • Не бирајте оне којима фали даска у глави, па ћете сачувати шуме.
  • Судија је тако пресудио јер је био притјешњен са 150 м2 стана.
  • Стидљиви пензионери не могу јавно да изнесу оно што их мучи. Осим када камере у самопослузи нису укључене.
  • Човјек, како то звучи? безуспјешно покушава да схвати министар, ударајући се у главу.
  • Мој циљ није оправдао средства, рече снајпериста над министровим одром.
  • Љага на демонстрантима је била толика да смо је морали спирати воденим топовима.
  • Паметан непријатељ се крије међу обичним грађанима. Таквога у Скупштини нећете наћи.
  • Пошто сам разуман, објављене су Mи књиге, награђиван сам ... да не причам више.
  • Ста кажу жене за ружне мушкарце који имају пара? Па - метни.
  • Стандард ће вам скочити преко ноћи, тек кад вам се скупштинска обећања попну на ону ствар.
  • Чудите се што министри одскачу својим платама? Не би требало, они су ипак ваши.
  • Ратни злочинац ће бити саслушан на Правном факултету, а онда ће одржати предавања и у другим градовима.
  • Након што је разгледао Скупштину, један пензионер је с гађењем бацио поглед у контејнер.
  • У цијелој земљи уведено је јефтино гријање. Од обданишта па до Скупштине - сви се ложе на патриотизам.
  • Гашењем творница-загађивача влада је увелико помогла народу који углавном живи од ваздуха.
  • Стигли смо у боље сутра. Први су прогледали они који су за то и гласали - раднички палчеви!
  • Из мене би могао да испадне само ситнији страначки лидер. Кажу да крупно серем.
  • Богатство наше земље је у разликама. Неке виле су у барокном стилу, друге -  ренесансне.
  • Немамо демократију. Овдје држимо само домаће производе!
  • Свијету смо дали нека највећа имена наше блиске историје. За адресу нека виде са Хагом.
16.04.2011.

"O Državi" Borislav Pekić - Lešeku kolakovskom

 

  • Није добра држава у којој сте најбезбеднији ако сте у затвору.
  • Није добра држава чије се вође преносе на рукама, а њихова власт испод руке.
  • Није добра држава чија је будућност вечита, а прошлост траје само колико и она. Није добра држава у којој сте принуђени данас да копате јаме да сутра у њих не бисте упали.
  • Није добра држава у којој одређивање слободе почиње њеним ограничењем.
  • Није добра држава у коју улазиш да се никад не вратиш, али из које и излазиш да се вратиш никад.
  • Није добра држава у којој се једнакост састоји у беди, а слобода у неједнакости.
  • Није добра држава у којој сте срећни ако сте живи.
  • Није добра држава у којој свако зна шта треба да ради, али не зна зашто.
  • Није добра држава у којој закони не претходе преступима већ им следе.
  • Није добра држава која се позива на небо када јој не иде добро, а на себе када јој пође боље.
  • Није добра држава која није задовољнатиме што је подносите веђ захтева да то чините са одушевљењем.
  • Није добра држава у којој је све што се чини неизбежно.
  • Није добра држава чије државнике распознајете само по боји гласа.
  • Није добра држава у којој уместо очевине наслеђујете страх.
  • Није добра држава у којој је у штампи једино поуздана рубрика – читуља.
  • Није добра држава у којој се о вашем здрављу брину војни лекари.
  • Није добра држава чији су сви грађани у иностраној служби, осим оних који су у домаћој, све дотле док се не испостави да се на челу обеју служби налази један исти човек.
  • Није добра држава у којој земља припада онима који на њој гладују.
  • Није добра држава у којој међине срећом замењују радника, али радници несрећом ништа не замењују.
  • Није добра држава у којој вас војници уче географији суседа. Није добра држава која осваја Месец да би покорила Земљу.
  • Није добра држава у којој лакше можете променти пол него досије.
  • Није добра држава у којој се ви и онај који вас прогони борите за исте идеале, само је питање ко ће први опалити.
  • Није добра „држава у којој је грађанин одговоран за своје претке“ (Колаковски), али не одговара за своје потомке.
  • Није добра држава у којој је ћутање најпризнатији облик одржавања јеавног мишљења, а обожавање најпризнатији облик јавног деловања.
  • Није добра држава у којој се људи не сахрањују само на гробљима.
  • Није добра држава чију химну слушате као сопствено опело.

 

31.03.2011.

EKSKLUZIVNO za Bojanov blog: Šilerovi "Epigrami" -- prevod DRAGO TEŠEVIĆ


Оживотворавање

 

Тек на врхунцу живота и цвасти, може Ново да плане

У свету органске твари, свету склоном да зачне нов.

 

 

Двојствено дејство

 

Чинећ доброту, храниш човечанства биљку божанску,

Твориш ли Лéпо, сејеш божанског семена плод.



Различити сталежи

 И у моралном свету племићког има; обична душа

Плаћа оним што чини, лéпa, оним што јест.

 

 

Вредно и Достојанствено

 

Имаш ли нешто, овамо с тим, плаћам цену поштену,

Јеси ли нешто, онда, душе да разменимо бар!

 

 

Моралан и леп карактер

 

Представник целе духовне заједнице јесте онај,

Ал душа племенита своју на самку казује ћуд.

 

 

Морална снага

 

Ако си осећању лепом неук, ти барем разуман буди,

И чини ко уман створ оно, чему ко човек ниси склон.

 

 

Обавештење

 

И из најгоре руке Истина уме да дела моћно,

А код Лепоте, углавном, садржај чини сâм ћуп.

 


Посвета *

 

Кажеш ли ми то што знаш, дар тај захвално примам,

Ал ти ми нудиш себе, поштеди ме, пријане, тог.

 

 

Посвета **

 

Хоћеш Истини да ме учиш? Не труди се; не желим

Да видим кроза те ствари, него тебе кроз њих.

 

 

Посвета ***          

 

За учитеља те и друга узех. Твоје животно знање

Учи ме, у срце живо дирне твоја ме поучна реч.

29.03.2011.

Uzmite se u pamet


Juče gledam kako se nekoliko ministara igra trule kobile. Tako se oni odnose prema poslu.

 

Kad sam čuo da sam primljen na neodređeno, znao sam da je vanjska politika u pitanju.

 

Kad bismo povratili Kosovo bio bi to samo još jedan klizav teren za Srbiju.

 

Svi Srbi bi se odmah uzeli u pamet samo da postoji taj rod vojske.

 

Plovidba naše  lađe je uspješna, ne računajući sudare sa istinom koja povremeno ispliva.

 

Vlast je izbacila parole o zlatnim vremenima, tako da upotreba nekog jačeg suzavca

nije bila potrebna.

 

Goli i bosi su nam došli glave ili narodski rečeno – stigla nas fizička nespremnost!

 

Kad bi Tito ustao iz groba i Vojvodini bi postalo komotno.

 

I mi konje za trku imamo: biće nagrađen onaj koji prvi stigne na biralište!

 

Okrivljeni za mnoga djela brane se ćutanjem. Zavladala je predizborna tišina.

 

Kad bismo se samo mogli vratiti počecima. Danas niko ništa ne daje na poček.

 

U njegovom bogatom imovinskom kartonu, samo su dvije prazne stavke

Stid i sram!

 

A što se tiče odgovornosti – skinuo sam sve sa sebe, tako da su me

proglasili neodgovornim.

 

Od sve stoke koju je jahao, preferirao je konje jer je znao da ga samo konji neće nikad zbaciti.

 

Za razliku od Hrvata koji su vladu gađali jajima, Srbi to ne mogu jer nemaju jaja.

Juče gledam kako se nekoliko ministara igra trule kobile. Tako se oni odnose prema poslu.

 

Kad sam čuo da sam primljen na neodređeno, znao sam da je vanjska politika u pitanju.

 

Kad bismo povratili Kosovo bio bi to samo još jedan klizav teren za Srbiju.

 

Svi Srbi bi se odmah uzeli u pamet samo da postoji taj rod vojske.

 

Plovidba naše  lađe je uspješna, ne računajući sudare sa istinom koja povremeno ispliva.

 

Vlast je izbacila parole o zlatnim vremenima, tako da upotreba nekog jačeg suzavca

nije bila potrebna.

 

Goli i bosi su nam došli glave ili narodski rečeno – stigla nas fizička nespremnost!

 

Kad bi Tito ustao iz groba i Vojvodini bi postalo komotno.

 

I mi konje za trku imamo: biće nagrađen onaj koji prvi stigne na biralište!

 

Okrivljeni za mnoga djela brane se ćutanjem. Zavladala je predizborna tišina.

 

Kad bismo se samo mogli vratiti počecima. Danas niko ništa ne daje na poček.

 

U njegovom bogatom imovinskom kartonu, samo su dvije prazne stavke

Stid i sram!

 

A što se tiče odgovornosti – skinuo sam sve sa sebe, tako da su me

proglasili neodgovornim.

 

Od sve stoke koju je jahao, preferirao je konje jer je znao da ga samo konji neće nikad zbaciti.

 

Za razliku od Hrvata koji su vladu gađali jajima, Srbi to ne mogu jer nemaju jaja.

10.11.2010.

Novi neobjavljeni prevod Šilera

Тешко спојиво Зашто се укус и геније спајају тако ретко? Један се плаши силине, док други презире ђем. Коректност Ослободити се манâ, степен је најнижи и највиши, Јер нас једино немоћ, ил величина, воде до њих. Наук млађаном уметнику Ако већ најопакију грешку, просечност избегаваш, Немој да се иједне друге, младићу, прерано клониш ти! Просечност и Доброта Желиш ли једној прибавит цену, а ти јој збрајај грешке, Каниш ли да уздигнеш другу, онда врлине одузми њој. Привилегија Само богатство разголићује мане, у делу немаштине Нема ничега лошег, сем што се добро не види у њем. Drago Tešević

02.11.2010.

Prikaz knjige poezije

Graničnici Seide Beganović U praznini koju su bogovi ostavili za sobom Euridika je bar imala šansu... Svoje životno, estetsko i iznad svega po(etičko) vjeruju, u najnovijoj knjizi stihova poetesa objavljuje mjerom svoje erudicije, situiranom samo naizgled jednostavnom jezičkom strukturom, i uz istovremeni miks nostalgičnim, klasičnim pristupom stihu i modernim mehanizmima tekuće poetske svakodnevice. Njezin vers, uprkos pomenutom, nostalgičnom elementu, izuzetno je prospektivan, dakle optimističan, zagledan u moguća otajstva na horizontu one vječne božanske egzistencije žene- magna matere i žene – gorgone, iz čije krvi je rođen najrjeđi crveni koral. Pjesnikinja destruira u sebi magnu mater, da bi ženski princip ovaplotila u životinji/biljci poezije. Preko arhajskog, kroz suštinski različito promišljanje, datih i onih drugih mogućnosti. Psihoterapeut, Vladeta Jerotić, kaže da je neuroza dobra prilika za sazrevanje. U analognom smislu, ko neurozu shvati kao izazov, kod sebe može probuditi „volju, čak ljubav za smisao“. (Neka mi oprosti magna mater, čija je sveta materija satkana od tkiva neuroze): ...I tamo dalje, neuredno nabacani negativi, „Emocije izvan dosega bilo kakve sistematizacije“, nerazvijene sličice kojih se plašim, koje treba srediti. Sa emocijama treba oprezno postupati pravilnim ili nepravilnim, bez obzira treba biti pažljiv kao sa glagolima u slavenskim jezicima I u tematskom i u formalnom nivou ova poezija je konzistentna, stalno i stabilno (uprkos snažnoj centripetalnoj težnji sopstvu) panteistički usmjerena ljubav prema svakodnevnom, prozaičnom. Poetski instrumentarijum kojim je građena kuća uspomena, želja i čežnje, brevijara svakog senzitivno ženskog stvora, sveden je na minimum. Otuda i ona semantička eteričnost, neizbježno smještena među velovima Salome, tog ovještalog sinonima neizbježne lakoće podnošenja, već pomenutog, ženskog principa, koji svaki dobar poeta musculos (krišom) posjeduje u ogromnoj mjeri. Ovo je rečeno zbog onih, koji prijekim okom gledaju na svaku mogućnost pominjanja (ili, ne daj bože, postojanja) ženskog pisma. Nadalje, čitalac svjedoči snažnom subjekatskom izkazu individue u kojoj ima ljubavi za sve, po onoj poznatoj humanističkoj premisi da čovjek nije biće za sebe, već biće za drugog. Na motivsko-tematskom planu, svoju neprestanu žeđ i potragu za ljepotom pjesnikinja postiže stihovima neštedimice premreženim metaforama, kroz koje „progovaraju intimni, sasvim intimni uvidi i fascinacije, teško dokučivi za one koji ne znaju pjesnika i njegovu svakodnevicu“. Kao svaki pravi istraživač ona ponire, koliko u svoj duhovni, toliko i za nju ništa manje nepoznat i opsesivan, fizički domen, koristeći onu „arhaičnu formulu koegzistencije žensko-muških atributa, u božanskom jedinstvu ili u savršenom čoveku“. Uz čudesno lijepu imaginaciju, kojom je oplemenila/retuširala svoju erudiciju, njena svakodnevna iskustva postaju univerzalna. Mnogo je, u ovoj nevelikoj poetskoj zbirci, utrošenih riječi i tople emocije, na čemu i leži predmetnost njene poezije. Igra smrti i erosa postaje kompleksna i samo eukolijski pogled pomaže subjektu da se potpuno ne izgubi u objektivnom realitetu, koji nemilosrdno zatrpava svojom besmislenošću. Stih, dakle, jeste zatočnik ove pjesnikinje i njen sve snažniji realitet, kao jedna od mogućih/željenih polifonijskih stvarnosti. Emotivno-kognitivnu spoznaju, ne da je moguće ( Seidina je preporuka), nego je nužno potražiti na mjestima kakva je planina Rila u Bugarskoj, utočište gnoze, zavičaj Orfejev, mjesto gdje je sv. Luka liječio stihovima...i gdje je „Euridika bar imala šansu“. Konačno, duhovni preobražaj se i dešava na planini Tabor. ...Rila, Kropotkinovo prisustvo u Sibiru, voda u tekiji, kapljica sunca na sredini čela, Aristotelova kategorija veličine, stol veliki, od čamovine, neko drugi potpuno gol na čistini, narastajuće bezumlje, strop, da nije ravan i šest hiljada jezika, od kojih ni jedan nije savršen.... svemu tome srce je graničnik! - rekla je Seida. Prisustvo ovih, ovlaš nabačenih književno-filozofsko-poetskih referenci, odvlače recipijenta na mjesta toliko fantastično-prozaična (svakodnevna), da se već u toku čitanja, oči same počinju širiti u potrazi za svakodnevno previđanom ljepotom. Ti, kao i svi drugi pojmovi i mjesta na šaru zemaljskom , dovoljno su dobri da se, prvo pjesnikinja a onda i čitalac, zamisle nad sveukupnošću svoje egzistencije, nad svojom ženskom, ljudskom i umjetničkom ostvarenošću. Sopstvo postavlja pitanje na koje nema odgovora, a ako ga i nađeš – vlastita glava je nagrada. Srce ti neće trebati. Ergo, ne traži -jer bi se mogao naći! Dakle, poetski subjekt je ekspresionistički fokusiran na svoj emotivni i socio-psihološki status. A opet, ako je osnovna intencija ekspresionizma intuitivna mogućnost dosezanja Apsoluta i težnja bića da sebe saopšti drugom, onda je ova poetika primjer uspješne sinteze duhovnosti i njoj neminovno pripadajuće tjelesnosti, odnosno, „nervnog“ i „impulsivnog“, izraza koje je uveo Rastko Petrović, govoreći o snazi realističkog zapažanja. Ta Rastkova „snaga“ ovdje se na izvjestan način javlja kao graničnik, sačinjen od materijala racionalnog i naglašene erudicije, a protiv emocije i kreativne, zaumne mistike poetskog stvaranja. Suočeni smo sa stihom koji ne predstavlja besmislen čin nastao ritualnim udaranjem po žicama poetskih instrumenata, vješto podešenim samo za opsjenu ionako rijetkih čitalaca. Okrepljujuća svježina duboko ličnih a opet univerzalnih slika, vraća vjeru u poeziju. Pjesnik jeste opčinjen magijom riječi, ali samo toliko da im dozvoli cvjetanje, diskretan miris, zvukove iz dvorišta, lepršav oblik, pa i mogućnost da se oglase čak i svjetlošću... U ovoj poeziji pulsira sam život, izvirujući kroz brojne epifanijske slike koje ga prekrivaju poput Aurore Borealis, na sjeveru dovoljno udaljenom od srca, a opet, dovoljno blizu da mu osjetiš ledene iglice u grudima i nebeske vatre ispod očnih kapaka. Iz ne tako malog, poetskog galimatijasa, koji vlada našim štokavskim regionom, Beganović se elegantno izvaja svojim inventivim pogledom na svijet, što njen stvaralački domet čini evidentno uspješnim i nezaobilaznim. Poezija malih stvari, misli koje prolijeću poput leptira, ljubavi koje su uvijek mogle biti i nešto više, ideje dostatne i za veliku književnost, situiraju njezin angažman u prostor u kome se „ne može mjeriti sa bogovima, ali se može boriti s prazninom koju su bogovi ostavili za sobom“. Ako pažljivo pratimo jedva vidljive signale izuzetnog poetskog senzibiliteta, nije teško zaključiti da naslovna pjesma Graničnik, nikako ne može biti ključ za, samo naizgled, širom otvorene dveri ove knjige. Razlika između života i smrti je u mekoći... i gustini... Život je mek, a smrt... gusta S. B. Puteno „meki“ dioniziski princip, vođen podsvjesnim, putuje na planinu Rilu, da bi u prostoru arhajskog, budući tako blizak smrti/vječnosti, potražio svoj lik u somnabulnom, beslovjesnom plesu derviša, ispod gustog neba. Okrećući se, ti mistici okreću i svijet, svaki list i svaku istinu, čija druga strana pokazuje mekan trbuh premrežen žilicama, kroz koje kola krv i struji sam život. U stalnom kretanju, u dodiru jednoga sa onim drugim, u nepristajanju na racionalistički duh modernog vremena, a na uštrb odbacivanja individualnosti i vlastite dehumanizacije, i poetesa se okreće, ali svojoj lirskoj suštini, ne dozvoljavajući „filozofiji ništavila“ da prodre u njezin estetski i etički habitat. Oboženje svega ljudskog skoro da je na liniji principa. Pjevanje životu poprima ekstatičnu snagu. Snažno poetsko sopstvo svako malo izranja iz materije, tako da ni pjevanjem, ni vrlo sugestivnim proznim zapisima, ona ne može zapretati sebe, zatočenicu Erato, samu među drugima koji, po Sartru, „možda jesu a možda i nisu Pakao...“. Šarolikim manifestacijama životnim, poetesa pristupa plaho kao srna, začuđena ali neuplašena, širom otvorenih očiju, srca otvorenog za svaku ljubav. Jer sve je puno značenja, čije poimanje ovisi o spremnosti čula za novo viđenje svakodnevne perspektive, „osakaćene“ slijepom mrljom skoro ritualno patetične svakodnevice. Posvećenom i radoznalom oku otkrivaju se, u svojoj najsnažnijoj potenciji, tajni životi stvari „i na nebu i na zemlji...“

01.11.2010.

Samo je panika prešla cenzus

Štrajkači glađu su istrajali jer su imali pomoć iznutra. Bili su siti svega.

Većina brabonjaka ostavljenih na pređenom putu i dan - danas obavlja iste funkcije.

To što je naš kadidat prije izbora proglašen budalom, samo je još jedan pokušaj favorizovanja autsajdera.

Oslobodili ste se senilne demencije, kleptomanije i delirijum tremensa? Znači, nema više upražnjenih ambasadorskih mjesta.

Nama sa ovih prostora najviše leži demokratija, tako da za ostale bolesti nema mjesta u bolnicama.

Hag traži naše najviđenije ljude, koje niko nije vidio još od poslednje utakmice.

Baklje razuma treba štediti i kad god nam to sine, mi ugasimo svoje. To uvijek pali.

Niko ne zna da smo mi pobijedili i utoliko je naš poraz veći.

Srbima su kroz istoriju zapale mnoge pobijede. Ali od onih silnih povlačenja, đavo će ga znati gdje su zapale.

A kad su grobnice otvorene, vidjelo se da to ni iz daleka nije dovoljno za formiranje biračkog tijela.

U pauzama, kad ne mlati gloginje, moja malenkost vodi politiku ove zemlje.

Temelji Srbije su dobro udareni, konstatuje premijer i neuropsihijatar Tadić.

Ti si poslednja osoba koju bih prevario. Ček, ček, izgleda da mi je neko prevrnuo podsjetnik.

Arhiva će biti otvorena kada nađemo ključ pohranjen u njoj.

Lako ćemo odlučiti kako da se proširimo, samo da se skupe naši važni mozgovi.

Principom dupe-glava, naša stranka je izvršila predizbornu homogenizaciju biračkog tijela.

Uz pomoć marihuane moguće je otvoriti prozore svijesti. Ali ponekad i prozor mora pasti.

Zvaničnom izjavom: Šta bi gori, sad je doli, šestica i devetka su uskladile svoje stavove.

Sirotinja se grčevito bori da zadrži ono što ima. Umjesto stolice, uvijek dobije grčeve.

Kada bi penzioneri samo jednom iznijeli pozitivno mišljenje iz Skupštine, ne bi se više vraćali u taj prokleti kontejner.

Da nije bilo onih velikih kiša, radni narod bi se još uvijek dobro osjećao.

Kad mu se desi da ima nekontrolisane radnje, mafijaš puca od muke.

Učestvujte i vi u kreiranju grba. Podmetnite leđa!

A kad je otvorena Pandorina kutija, policija je izašla namjesto nesreće.

Kad penzija kasni, a penzioner nema bežičnu da se žali, on se običnom žicom nakači na banderu. Ili šljivu.

Moj prag tolerancije je nizak jer mi je oduvijek falila daska.

Previše sam ja ćoškast da biste se vi mogli sa mnom kockati.

Skupštinski poslanici ne žele iskopavanje ratnih sjekira. Ne treba buzdovanima konkurencija!

Dignite glave, braćo Srbi! Bar vama nisu strane lopovske merdevine.

Kriminalac je na suđenju tražio vraga, koji se zbog obaveza u Skupštini ne želi vraćati advokaturi.

18.08.2010.

Srbi sa dna kace

 

 

 Pošto granice Srbije sve više stežu obruč oko Beograda, izgleda da će u njemu ostati samo Srbi sa dna kace.

 

 

Ako mislite da ćemo vas slijepo pratiti, varate se. Morate nam uputiti note.

 

 

Otkako mu se onaj socijalista uvukao u unutrašnje organe, Premijer sve teže zadržava stolicu.

 

 

    Biološko oružje se često okrene protiv svog tvorca. Eto, naši buzdovani u Skupštini...

 

   

    Štrajkači glađu su istrajali jer su imali pomoć iznutra. Bili su siti svega.

 

 

    Većina brabonjaka ostavljenih na pređenom putu i dan-danas obavlja iste funkcije.

 

 

    To što je naš kadidat prije izbora proglašen budalom, samo je još jedan pokušaj

    favorizovanja autsajdera.

 

 

    Oslobodili ste se senilne demencije, kleptomanije i delirijum tremensa? Znači, nema  

    više upražnjenih ambasadorskih mjesta.

 

 

    Nama sa ovih prostora najviše leži demokratija, tako da za ostale bolesti nema mjesta

    u bolnicama.

 

 

    Hag traži naše najviđenije ljude, koje niko nije vidio još od poslednje utakmice.

 

 

    Baklje razuma treba štediti i kad god nam to sine, mi ugasimo svoje. To uvijek upali.

 

 

    Na kosovu se nabolje vidi da je Srbija lavica koja mnogo voli da se tjera.

 

 

    Niko ne zna da smo mi pobijedili i utoliko je naš poraz veći.

 

 

    Sve smo manji dok pokušavamo ispuniti uslov za povratak u srpsku kolijevku.

 

 

    Srbima su kroz istoriju zapale mnoge pobijede. Ali od onih silnih povlačenja,

    đavo će ga znati gdje su zapale.

 

 

    A kad su grobnice otvorene, vidjelo se da to ni iz daleka nije dovoljno za

    formiranje biračkog tijela.

 

   

    Nakon ovih izbora budućnost nam je vrlo izvjesna., tako da svi komotno

    možemo  da se izvješamo.

 

 

    U pauzama, kad ne mlati gloginje, moja malenkost vodi politiku ove zemlje.

 

 

    Temelji Srbije su dobro udareni, konstatuje premijer i neuropsihijatar Tadić.

 

 

    Ti si poslednja osoba koju bih prevario. Ček, ček, izgleda da mi je neko

    prevrnuo notes.

 

 

    Arhiva će biti otvorena kada nađemo ključ pohranjen u njoj.

 

 

    Lako ćemo odlučiti kako da se proširimo, samo da se naši važni mozgovi

    još skupe.

   

 

 

    Principom dupe-glava naša stranka je izvršila predizbornu homogenizaciju

    biračkog tijela.

 

02.07.2010.

Original falsifikata

Pasivno pušenje se ne odnosi na nas. Mi smo narod koji aktivno učestvuje na izborima. Danas je moderno da glad kuca na vrata a mi kakvi smo, jedino tu modu ne tjeramo. Rat nikome dobra nije donio. I ja sam bijelu tehniku morao tegliti sam. Kad god su mu nedostajale vizije, vođa je bio kao na iglama. Ako ti djecu vaspitava ulica, onda se pomiri sa njihovim odijelom na štrafte. Da mi nije pamćenja, ne bih znao nikoga ko mi je popuštao. Dobih vojni poziv a taman sam bio spreman da poginem za Kosovo. Da bi sve oko Skupštine bilo čisto, policija se potrudila da demonstrantima rasprši maglu ispred očiju. Nema te usrane motke koja se zastavom ne može obrisati! Zaštićeni svjedok je u sudu otkrio lik poznatog mafijaša rađen u mermeru. Ruski rulet je jedino u čemu nismo promašeni. Na poslednjim izborima ova zemlja je praktično vaskrsla iz mrtvih. Kuću smo dobili tako što su nam se karte dobro složile. Držao sam sreću za rep a ona se otrgla. I zato – neka ta krava crkne komšiji! Riječi izmiču većini aforističara, jer znaju da im oni žele izvući dušu. A što se tiče aforizama, mnogo je glupih u enciklopedijama. Imenom i prezimenom. Ako neki aforističari nađu nešto vrijedno u sebi, neka se prijave policiji. To je Lecov aforizam. Da bi ti neko pitanje sjelo, pod znak pitanja moraš staviti tačku. Jedan original se zaposlio kao noćni čuvar kod jednog falsifikata. Ustupio sam svoj dio Cementare mafiji, jer ne želim da budem umiješan u njihove poslove. U lovu na mafiju policija daje prednost kumovima. Svaka batina ima dva kraja, ali samo kod bosanske postoji mogućnost preglasavanja. Gradeći puteve u budućnost, vlada je obezbijedila nove količine tucanika u zdrav mozak. Postavili smo nove ciljeve pošto su stari dovoljno ispromašivani.

21.06.2010.

Kolektivno nesvjesno

Penzioneri su u životnoj formi, iako im suštinski radi samo želudac. Sve je više građana koji kriminal u zemlji gledaju skršenih ruku. I ta Evropa misli da će nas lako progutati? Bolje im je da ne jedu govna! Uzalud čekate da on dođe sebi. Nepomirljive su razlike između te dvije političke opcije. U Skupštini su stručnjaci za izvrtanje stvari i zato su barikade nezaobilazne. U zemlji ima svega ali su novinari previše lijeni da bi to iskopali. Da bismo dobili ležeće policajce, morali su da se slože neki stojeći saobraćajci. Samo naša stoka od naroda sama traži mužu. Najdraže su mi teme iz Skupštine. Tamo zahvatam iz kolektivno nesvjesnog. Morao sam da prionem na posao jer nisam znao da radim u rukavicama. Pošto su izbori u toku, oni koji hoće da jedu neka dignu ruke. Ako smo duboko zabrazdili, jesmo li mi to oralni pobjednici? Ako je čovjek glup koliko je težek, onda su se penzioneri dobro spametovali. Kome zakon leži u topazu, ni dijamantima ne može odoliti. Pozvan sam na tajnu večeru, da im obezbjedim mezu. Digli smo zemlju i u to ime postavili spomenik. Zatajio je ljudski faktor. To bi mu značajno štetilo karijeri. Srbija može da hrani čitav svijet. A šta sa domaćim budalama? Zvijer se otela kontroli tako da je roman skratio autora za glavu. Dignite konačno tu optužnicu da vam se vide oči! Demonstranti su okupani šmrkovima jer se od njih širio nepodnošljiv optimizam. Država bi morala graditi domove za delinkvente, pošto ih je svaki dan sve više za dom spremnih. Na pusto ostrvo sa sobom bih poveo i špajz. Specifikum naših govana je traženje dupeta u koje će da se uvuku. Sreća da je vođa slijep, pa nas umjesto štapom za ovce, ponekad dohvati onim čime se gloginje mlate. Vremena su sve teža. I vaga je počela da laže. Pitanje, šta fali demokratskom centralizmu, stiglo je sa ostalom poštom iz dupeta u glavu. Čovjek se najbolje liječi sam. Usijanim glavama se preporučuje da duvaju. Niste uspjeli u svom dvorištu pa sad tražite razumna bića u svemiru. Biračko tijelo tone upravo onoliko koliko đubreta ispliva. Tišina! Na izborima niste birali riječi i sada nema priče!

10.06.2010.

Neke okrugle činjenice

Zbog obaveza u Skupštini, srpske trube se više ne čuju sa Kosova. Znam najmanje dvojicu koji se uzdržavaju od mojih komentara. Kad je osjetio da ga publika ne jebe, dirigent je okrenuo leđa orkestru. Vođa nije imao srca a obdukcija njegovih slijedbenika došla je do istog rezultata. Nedostatak talenta za aforizme ipak je manje bolan nego žica koju mnogi autori imaju za njih. Prebili su me kao vola u kupusu a ja natekao od alergije na metafore. Revolucija im je nanijela drvlje i kamenje a opština poklonila infrastrukturu za kuće. Nisu mi jasne stvari koje su u vezi sa tim drvenim advokatom. Šta nalaze na njemu? Kad god uzme penzionere u usta, Premijeru stane kost u grlu. Otkako je on postao ikona, nevjernici su ugasili svoje svijeće. Džepova slobode ima još samo u vlasništvu nekih sudija, odmetnutih od zakona. Prijavio sam se u policiju i odmah dobio status zaštićenog svjedoka mnogih zločina. Provjereno sredstvo naših istjerivača duhova je podjela viza po kratkom postupku. Kroz ovo u čemu smo mi sada, vođa je prošao još kao spermatozoid. Oči su nam toliko gladne da nam je kroz to najlakše puniti glavu. Narod koji je toliko puta ustajao iz mrtvih, idealno je biračko tijelo. Zemlja nije za kocku i to je okrugla činjenica! Novinari su iskopali mrtve glasače, ali oni su ostali hladni na sva pitanja. Nezvanične informacije najčešće sam dobijao iza vrata. Ili po glavi. Srbiju može da pljuje kako ko hoće, a ko neće - daleko mu Bijela Kuća! Za ovu vladu nepodmitljiva opozicija predstavlja deformitet na kičmi. Samo zato što se ponekad javi, kamen koji mi šeta po bubregu umišlja da je lutajući reporter. Osim želudaca koji krče i danju i noću, država bi morala angažovati i mehanizaciju za puteve. Pogrešno je napadati Skupštinu. Tu nema razuma! Obzirom koliko dugo jebu Srbiju, ne vjerujem da je Kosovo jedino kopile koje će Amerikanci priznati.

29.04.2010.

Kuća na drumu

 

Naša kola stoje jer nam kuća na raskrsnici oduvijek gori crveno.

 

Iz kontejnera izlazi sit pas: Ne sjećam se kad sam zadnji put jeo kao čovjek!

 

Kad  naši političari puštaju golubove mira, zasmrdi kao da su

duše ispustili.

 

Dinar će imati plivajući kurs sve dok ministar finansija ne otčepi

Wc šolju.

 

Kad u Bosni jedan konstitutivni kaže onom drugom da ga nosi u srcu,         

onaj odmah zna da je u kurcu.

 

Niti grmi nit se zemlja trese, nego nam je vlada složno

prdnula u čabar!

 

Pošto nije prihvatio ultimatum da  uzme ili ostavi ruku, dogovor je pao u vodu.

 

Srpske trube ne zovu u boj nego Guču, kao golubovi mira.

 

Ima i onih aforističara kojima su usta puna srpske demokratije.

E, oni jedu govna!

 

Formirana je nacionalna vlada, manje spasa a više sleđa naroda.

 

Izbjeglice iz Jajca sada su u alternativnom smještaju: u kurcu!

 

Premijer je danas djelovao dosta zamišljeno, ali nedovoljno da ostvari

želje birača.

 

Onaj kurton od ministra baš mi se popeo na onu stvar. Ali je bar svoj na svome.

 

Srbiji je dug  korak u Evropu jer ga finansira kreditima.

 

Ima jedan političar u Skupštini koga krasi poštenje. Čega se pametan stidi...

 

Piscima je kratka forma najteža. Kao i njihovim ženama.

 

Kruna karijere savršenog izdajnika je izdaja saopštenja o tome.

 

Danas Papa svakodnevno podmeće leđa boreći se protiv pedofilije

ličnim primjerom.

 

Čekanje penzije je teško i zato penzioneri, iskolačenim očima, zveckanjem kostiju i

mrtvačkom bojom, pokazuju prisustvo duha.

 

Ja nisam veliki Srbin, ali mi je kompenzacija da imam kuratu sreću.

 

Kad izađu iz kontejnera penzioneri su bijedni i prljavi jer ih je Bog

stvorio od plata.

 

Ne okrećite leđa Crkvi, ako vam je Sveta stolica.

28.03.2010.

Koja ste vi stoka

 

Problem Srbije na evropskoj karti poprima zabrinjavajuće razmjere – 1:1

 

Ne valja se u svojoj kući ono što se iza brda valja.

 

Novinar koji je pisao o betonskoj mafiji odskora ćuti kao zaliven.

 

Iskopavanja su pokazala da je Bosna dno svih DNA.

 

Istraga tapka u mjestu jer se smrzla kad je vidjela ko je u pitanju.

 

Osama najteže pada avionu između dva zvučna zida.

 

Na dogovor o entitetima Sarajevo je udarilo tri tačke.

Po starom običaju, udaraju na svaki znak Srpstva.

 

Kolijevka Srpstva je utvrđena tako da se tamo više ništa ne ljulja.

 

Moja sirotinja poprima zabrinjavajuće razmjere,  pošto

mnogo trošim na vijagru.

 

Potpis kapitulacije nije u našoj tradiciji. O tome svjedoče

brojne usmene predaje.

 

Svaki moj ručak je zagoren jer poštujem principe nemiješanja.

 

Američke pripreme su poslovične. Još prije Mjeseca svima su se

popeli na kurac.

 

Ako ima dovoljno vatre u njima, knjige mogu biti dobar putokaz

u mračnim vremenima.

 

Ophrvali su me veliki snovi, tako da zadnjih godina spavam

gdje god me stignu.

 

Ne uzimajte ta govna na zub jer ne djeluju antiseptički.

 

Vi biste na biste, a ubiste?

 

Ovi vas vode u bolje sutra? Odlično, ne moram ja

da vas šaljem u materinu!

 

Bog je očito Srbin! I njemu svaki čas pale kuće na Kosovu.

 

Kad vidite svoje pretke kako preživaju po kontejnerima,

jasno je koja ste vi stoka!

 

O pokojniku sve najljepše. Nikad mi se nije više sviđao.

 

Dosta je bilo sranja po šumama i gorama! Danas

otvaramo ambasade širom svijeta.

13.03.2010.

Konji na Mjesecu

Da bismo iskorjenili zlo, šaljimo naše najbolje predstavnike u svijet.

 

NATO je Srbima uzeo sve, osim Ponoša.

 

Na Balkanu se pretjeruje sa religijom. Bilo preko Drine, bilo preko Save...

 

Neodmjeren pritisak na dogme ponovo će izazvati eksploziju u Bosni.

 

Svi trgovi vode do pećine i zato treba zabraniti okupljanje na trgovima.

 

Poručujem sredstvima javnog uniformisanja da ne brinu za mene.

Dobro sam obučen.

 

Umro je prirodnom smrću. Udavili su ga plastičnom kesom.

 

Kada sam čuo broj njihovih žrtava, taj narod je značajno porastao

u mojim očima.

 

Jedna mala ulica dobila je ime po njemu. Noću se u njoj čuje eho:

po njemu...po njemu...!

 

Umjesto otcijepljenja, kulturnije je bilo zavrnuti uši nekim stranama.

 

Srbin stavlja vatru pod kontrolu tako što ostavi  Molotovljev koktel

u podrum američke ambasade,

 

Političari bi sve bosanske žene u crno zavili. Srećom, one

ne vjeruju.

 

U Srbiji čak i osnovci naginju popu, iako se Crkva

ograđuje od takvih.

 

Sve nas u «Balkanskoj krčmi» zanimalo je ko će to platiti,

te je došlo do krvavog sukoba interesa.

 

Dobro ti je samom? Budi Bog s nama!

 

Radnici ne žele duple standarde. Tek onda bi im bilo

- duplo golo!

 

Sveštenici su stali jedan iza drugog, dokazujući tako

da u crkvi nema pedofilije.

 

Ovdje se toliko puštaju golubovi mira, da se već govori

o prdovitom Balkanu.

 

Balkanska krčma je na Srbima. Bar su oni zavedeni.

 

Baljak minus Nestorović = ili ja ili Marković.

 

Borba protiv nepismenosti ne daje rezultate. Vrijeme je

da pređemo na drugu liniju.

 

Šta čini politiku, standard, ekonomiju? Obična $lova!

 

U krupnom kadru se vidi sjekira i čuje glas: Što ga ubi,

nema više takvih kadrova?!

 

Bili smo kao popišani kad smo shvatili kakva demokratija

potiče iz tog organa.

 

Svijetu nije jasno šta pokreće Srbe, a oni i dalje

idu na živce.

 

Izmjena polova prethodi katastrofi: Žena me jebe, a ja to

ne jebem!

 

Gleda mesar debelog političara kako ulazi u Skupštinu, pa uzdahne:

Ode mast u propast!

 

Konje u zvijezde Mujo kuje ispod pola mjeseca.

21.02.2010.

Popis stanovišta

Majka revolucija ozbiljno uzima svoju djecu. Onako, našte srca.

 

 

Pored odlikovanja, u Skupštini su i podijeljene ličnosti.

 

 

A da probamo sa popisom stanovišta?

 

 

Počeću da vjerujem u privatnu svojinu tek kada Bog privatizuje crkvu.

 

 

Bilo je ko će koga: satiričar ideju ili ona njega!

 

 

Vlast se ne boji istine. Upravo je obrnuto.

 

 

Vlada je obećala biće hrane ali nas ne interesuje biće,

nego vulgarni materijalizam!

 

 

Političare ne možemo nagrađivati po učinku, pošto su

kontejneri jedva dovoljni i za građane.

 

 

Predsjednik vjeruje samo svojim gorilama. Kao i mi njemu.

 

 

Demonstranti su tražili normalan dijalog  pa su upućeni

dalje od Skupštine.

 

 

Ova vlast neće pasti. To su se oni samo malo razobadali.

 

 

Znam da revolucija jede svoju djecu, ali mi je sumnjivo što je

i unučiće strpala u sos?

 

 

Policija je počela obračun sa mafijom. Neće više da im pridržavaju

vrata na ulazu u Skupštinu

 

 

Iz tog teškog perioda nema mnogo pisanih tragova

jer se pisalo po koži.

 

 

Izbaci to iz sebe, reče Frojd Geštetneru.

 

 

U ludim i naopakim vremenima ludačka košulja je

sasvim udobna odjeća.

 

 

Bio je takvo zlopamtilo, da nam je nabio memorijalni kompleks.

 

 

Ne istrčavaj pred rudu, opasna stoka je na čelu!

 

 

Svijetla budućnost nam se još smiješi, samo što je to

već prešlo u facijalis.

 

 

Pedeset godina vam je bilo teško sa Srbima? A šta mislite

kako je bilo Turcima?

 

 

U našoj zemlji je takav oblik vladavine, da i u mraku možete

da nam ga lako napipate.

 

 

O njegovim djelima će se pričati kako nisu vrijedna pomena.

 

 

Imaću u vidu prst koji ste mi nabili u oko.

17.02.2010.

Mogućnosti boja

Iza  naših vojnika sve je ostajalo u najljepšem redu. Čak su i brave

bile lijepo očešljane.

 

 

Pišanje uz vjetar može dovesti do ozbiljnih problema

sa bubrezima.

 

 

Kad vidim koliko me farbaju, shvatam da su mogućnosti boja velike.

 

 

Koliko smo samo bili zaraženi idejom, pravo je čudo da se nismo

prije osuli.

 

 

Ima i poštene inteligencije. Na primjer  kompjuter je teško kupiti.

 

 

Plaši me da će repliku tražiti i oni pomenuti na sahrani!

 

 

Nekad smo bili zaostala zemlja. Stvari su se promijenile tako što je

od perfekta postao prezent.

 

 

Dosta nam je neslanih šala. Neprijatelja ćemo ubuduće dočekivati

kruhom i solju.

 

 

Berite kožu na šiljak, treba nam nova zastava!

 

 

Teka na bosanskim grobljima se vidi šta su dobro

organizovani izbori.

 

 

Na izborima obično pobjeđuju zreli kandidati.

Oni koji su odležali.

 

 

Ako vam se ne sviđa zvanični program, slobodno sebi

izaberite najbliži kanal.

 

 

Dijeljenje Bosne će prestati tek kada svako dobije svoju parcelu.

 

 

I na ovim izborima duh je savladao materiju. Na listama je bilo

više umrlih nego živih.

 

 

U nedostatku dobre ideologije, opijum postaje religija za mase.

 

 

Naš slučaj istorija nije zabilježila, a praistorija još pregleda

svoje zabilješke.

 

 

Žene, djecu u zbjegove krijte – ako su izbori već završeni!

 

 

U ovoj zemlji je dovoljno da imaš putera po glavi  pa da te

proglase pomazanikom.

 

 

Treba imati žicu, reče skromno marioneta.

 

 

Sa ovim dinosaurusima samo nam meteor može pomoći.

 

 

Vođa je bio elegantan i po njemu se ono mazivo za kosu zvalo dželatin.

 

 

Nakon dejtonskog potpisa, komotno mu možete baciti rukavicu u lice.

 

 

Pljunuo je u junačku desnicu i potpisao Dejton.

 

 

Ne podmećite leđa, ordenje se kači na drugoj strani!

 

 

I ovaj put smo izašli kao oralni pobjednici.

 

 

Imam je svoj stav, a ovo pomažem dragom vođi

da pronađe sočiva.

 

 

Zašto li se među dejtonskim principima ne nađe makar jedan Gavrilo?

 

 

Najaktivnije jedinice u Bosni bile su korpusi delikti.

09.02.2010.

Sa očevine u materinu

 

To se kosi sa zdravom pameću, komentariše jedan ministar

prijedlog o uvozu kombajna.

 

 

Konačni rezultati predratnih izbora biće objavljeni

u memorijalnom kompleksu.

 

 

Nakon samokritike  izgovorio sam dva Očenaša.

 

 

Niko nije ovca, reče Polifem. Već ću ja to ispipati.

 

 

Bik uvijek poslednji sazna zašto mu mlataraju zastavom

ispred nosa.

 

 

Vrijeme u Sarajevu su označavale razne bogomolje. I onda je neko

odozgo komandovao: Sravnite vrijeme!

 

 

Nesuvislim govorom i ludačkim pokretima predsjednički kandidat

je pokazao prisusutvo duha.

 

 

A kako mogu SDA i SDS u koaliciju, upita kokoška

kupujući brushalter.



Obećali su mi skrojiti novu kapu, a samo promijeniše postavu.


 

Vlada neće dozvoliti pirateriju ni u biološkoj reprodukciji.

Samo će oni da nam jebu majku!

 

 

Narod nešto ne miriše zastavu? Izgleda da je vlast usrala motku.

 

 

Dobrostojeći nemaju potrebe da idu naprijed.

 

 

Natalitet u Bosni je na samozadovoljavajućem nivou.

 

 

Samo ptičiji mozak može da shvati nebeski narod.

 

 

Pozivaju se građani na aukciju pred Skupštinu. Vlada prodaje

muda za bubrege!

 

 

Kod nas med i mlijeko teku samo za one koji znaju da drobe.

 

 

U našoj Skupštini je mnogo novih ideja vu.

 

 

Kad se osvrnem na pređeni put, jedva mogu da vjerujem

svojim kurjim očima.

 

 

Većina izbjeglica otjeranih sa očevine, otišli su u materinu!

 

 

Pošto u Bosni još ničija nije dogorila do kraja, ja ću

morati da zapalim.

 

 

Oni koji traže više demokratije, dobiće pomoć

profesionalnih egzorcista.

 

 

Nisam ja prevrtljiv, nego je isljednika interesovala

i druga strana.

 

 

Dvije opasnosti prijete svakom poretku: postojanje satire i

- njeno nepostojanje!


 

 Ljudožderi sa biračkog spiska najbolje znaju ukus naroda.

 

 

Izgleda da točak istorije u Bosni služi samo za oštrenje noževa.

 

 

01.02.2010.

Sistemsko ludilo


 

Grešaka ne samo da nije bilo, nego smo na njima i pouke izvukli.

 

 

Bilo bi to vrijeme nezapamćenih uspjeha, da u Hagu ne sjede

zakleta zlopamtila.

 

 

On i u Hagu tvrdi da nosi otadžbinu usrcu. To je znak

da u svakom ludilu postoji sistem.

 

 

Podijelio nam je činove i tako dramatizovao naš položaj.

 

 

Ako dva dobra ne idu zajedno, zašto su se razišli Srbi i Hrvati?

 

 

Sve je bilo jasno među nama, a onda je rat završio.

 

 

Upali su mi u riječ i izvršili premetačinu.

 

 

A onda sam se nacionalno osvijestio u marici.

 

 

Ni najopsežnija iskopavanja po njegovoj prošlosti

nisu pokazala prisustvo čovjeka.

 

 

Konačno smo vam vratili milo za drago, uz grejs period

od pedeset godina.

 

 

Revolucija je budila najbolje kod nas. Da joj pričaju

šta sanjaju.

 

 

Memoari su dokaz kako i čovjek može izdati pamćenje.

 

 

Onima koji imaju kućne barove, restauracija nije potrebna.

 

 

Današnji političari ne kradu Bogu dane, nego vjernike.

 

 

Do eksplozije u Bosni je došlo zbog nedovoljno

kritične mase.

 

 

Pošto se istom rukom i piša i piše, izgleda da su neki

novinari pobrkali alatke.

 

 

Pali revolucionari žive u našim srcima, a posrnuli u svojim

vikendicama.

 

 

A i živjelo se kafkijanski: njima zamkovi -  nama procesi.

 

 

Konačno i ja imam svoje krugove, reče siromašak

utapajući se.

 

 

Vrijeme je kao iščašeno iz zgloba, te uspjevaju samo

laktaroši i koljenovići.

 

 

Kukavice su evoluirale. Više ne podmeću jaja, nego ih titraju.

 

 

Drama je počela tako što je on postavio prvi čin.

Ostalo su mu prišili.

 

 

Za slobodu ginulo se nijemo. Nestalo je struje

u mikrofonima.

 

 

Svi su se složili, pa je vod za strijeljanje mogao da se raziđe.

 

 

Prosto narodski rečeno, situacija je slijedeća:

Alija iacta est, Radovan ante porota.

 

 

Dobre vijesti su znak da nam je upala sjekira u medije.

 

 

Osnovno je sačuvati prisustvo uha, reče Van Gog.

 

 

Opasno je kopati po prošlosti. Imam ja nos za te stvari.

 

 

Genetičari naše krize u početku su dijelili obične ćelije.

 

 

I zoološki vrt je protektorat, ali majmune bar ne maltretiraju izborima.

 

21.01.2010.

Anacionalni kontejneri

 

 

Narod postavlja glupa pitanja a Premijer odgovarajuće ministre.

 

 

Vlada se poziva na svoj obraz. Znači, opet idu đonom.

 

 

Dubinu penzionerskih problema vlada će riješiti ugradnjom

ljestvi u kontejnere.

 

 

Ko kaže da je Predsjednik lopov? Moraćemo ga ubaciti

u program zaštite svjedoka.

 

 

Policija je čula da lopovi rade ispod žita i u tom smislu

će i ubuduće mlatiti praznu slamu.

 

 

Tipičnog penzionera je teško izvući, pošto je u kontejneru

vrijeme ručka.

 

 

Naučno-istraživačka ekspedicija otkrila je u neispitanim dijelovima Skupštine

tragove brojnih rodovskih zajednica.

 

 

Penzioneri zahtjevaju postavljanje anacionalnih kontejnera.

 

 

Kad u Bosni predstavnik jednog naroda postavi kamen temeljac,

oni drugi odmah pošalju ekipu za deminiranje.

 

 

Za istinu su potrebna kompletna muda, za laž – samo jedno Jajce.

 

 

Svijet hoće da nam natovari genocid na leđa. E pa s te strane smo čisti.

 

 

Za razliku od Homera, bosanski slijepci su stvorili Trojnu.

 

 

Predlažem osnivanje komisije za traženje nestalih

obraza u Skupštini.

 

 

Postali smo nebeski narod jer smo mnogo lagani.

 

 

Prvo su oni zapalili naše selo, a onda smo mi otišli njima

u uzvratnu i radnu posjetu.

 

 

Bog čuva Srbe, sve do ekstradicije.

 

 

Ako vam djeca plaču u snu, provjerite čiji je to san.

 

 

Demokratija se u Bosni prenosi s koljena na koljeno,

lou – kikom.

 

 

Zahvaljujući  šačici bundžija, vidi se

koliko su to sitni ljudi.

 

 

Policija je upotrijebila silu? Pa to je bilo protiv pameti!

 

 

Moga predstavnika u Skupštini baš osjećam kao svoga.

Naročito kad se digne.

 

 

Iako krupno seru, Vojvođani traže stolicu

i od Evrope.

 

 

Nije znao gdje je šupalj, pa su ga plombirali.

 

 

Pedeset godina smo živjeli u slozi i ljubavi, a onda je

đavo odnio šalu.

 

 

Kad sam napravio kuću uz Skuštinu, rekoše mi da to

graniči sa glupošću.

 

 

Moraću da povijem leđa, jer ja sam satiričar od nerva išijalgikusa.

 

18.01.2010.

Natezanje demokratije

 

Bosansko predsjedništvo je jedno tijelo sa tri duše.

Stvarno rijedak slučaj šizofrenije.

 

 

Za penzionere uglavnom nema zime. A o ljetu i proljeću

da i ne govorim.

 

 

Gorile čuvaju Skupštinu  kao da će im mandat

vječno trajati.

 

 

Svaka Premijerova riječ snažno odjekuje.

Kao što je to i normalno u provaliji.

 

 

Ubica se ispovijedio. Bila je to pobjeda uha nad materijom.

 

 

Crkva je otkucala pet. Ostali se, na sreću, nisu ispovijedili.

 

 

Stalo nam je do istine. Taman dotle su nam zavukli.

 

 

Sve je bilo drukčije prije rata. Tačnije rečeno -  sve je bilo!

 

 

Odnos penzionera prema prirodi je sve bolji.

Danas su odnijeli petoricu.

 

 

Bosanska kola su ostala bez goriva, jer svako ističe svoje.

 

 

Postaviti glupo pitanje u Skupštini, znači postaviti stvari

na svoje mjesto.

 

 

Pošto smo u slijepoj ulici, logično je da je i pljačka neviđena.

 

 

Neprijatelj nikad ne spava? Onda je Skupština puna naših prijatelja.

 

 

Radovan je u zatvoru i radikali moraju birati novog lidera.

Nema drugog boga!

 

 

Bosanska kola jesu krenula nizbrdo, ali nam je bar prolazno vrijeme

sve bolje.

 

 

Istorija demokratije u Bosni je kratka, ali može da se nategne.

 

 

Oni jesu stoka, ali zar to niste shvatili po predizbornom muku?

 

 

Demokratija u Bosni je mač sa tri oštrice, ili bolje rečeno –

tri buzdovana!

 

 

Privatizacija mirno teče  jer redovno čistimo tv kanale.

 


 Premijeru su pune ruke posla. Ne može još i obećanja  da drži.

 

 

Pošto zaboravljaju kad su jeli, penzioneri moraju da vežu čvor.

Ili da puste plin.

 

 

Danas Nijemci biraju svakog desetog koji će ostati živ.

Na poslu.

 

 

Ako ne znate šta penzioneri  traže po kontejnerima,

vlada je izgubila kompas.

 

 

Javnost je imenovala ratne profitere. Mirnodopska imenovanja

vrši Premijer.

 

 

Radnici nemaju šta da jedu, te će vlada odmrznuti štrajkove.

 

 

Penzioneri piju da zaborave. Ali voda je prljava, a meso nezaboravno.


 

Jedno od čuda ove mesijanske vlade je, da čitav narod hrani

jednom ribom -  kitom!

 

 

Sve više penzionera visi pred televizorom. Ako je luster

dovoljno jak.


 

Velika Jugoslavija je bila grobnica mnogih naroda.

Bosna je mala - ali je naša.

 


 

15.01.2010.

Provociranje majmuna

 

Ideja nas je ponijela. Uz plač rodbine i prijatelja.

 

 

Bilo je određenih lutanja, jer ko zna gdje bi nas odvele improvizacije.

 

 

Za ulazak u Bosnu ubrzo neće trebati pasoši. A oduzimaće

i pertle i opasače.

 

 

Molimo posjetioce da ne provociraju majmune. Nije vam ovo

Skupština.

 

 

Ni Tezeja, ni izlaza iz Lavirinta. Samo Minotauri

sa tezama o izlazu.

 

 

Skrenuli smo sa pameti? Znači, nismo skrenuli s puta?

 

 

Često se, u slavu zastave, dostojanstvo spušta na pola koplja.

 

 

Zastava u rukama marionete? Nije li to onaj zloglasni tandem

s koca i konopca?

 

 

Iako je rečeno, ko zadnji izađe da ugasi svijetlo,

Srbi su uinat ostavili sve upaljeno.

 

 

Čak i u snovima idemo dalje od drugih. Dok se čitav svijet budi,

mi padamo u komu.

 

 

Ideja nas vuče naprijed. Treba samo sinhronizovano koračati

za konjima.

 

 

Dajmo šansu mlađima, reče baron Minhauzen izlazeći iz Skupštine.

Ja sam se dosta izlagao.

 

 

Partija u kojoj učestvuju penzioneri dozvoljava im izmjenu figura.

Sve do anoreksije.

 

 

Mnogi političari su nam Ahilove pete. Ma to je prava kolona peta.

 

 

Mase nezaposlenih se plaše jutra koje dolazi. Razloga za strah nema, jer će mrak potrajati.

 

 

Vaši konji jesu u trci, ali Kaligulin senator bar nije balegao po Skupštini!

 

 

U našem Lavirintu nema lutanja. Mi se sigurno krećemo prema koncu.

 

 

Izabrali smo ga za ministra iako nam je najmanje krivično odgovarao.

 

 

Neki bi umrli da ne izađu na izbore, a nekima ni to nije smetalo.

15.01.2010.

I prazna ubija

Čudite se što ministri odskaču svojim

platama? Ne bi trebalo, oni su ipak vaši.

 

Ratni zločinac će biti saslušan

na Pravnom fakultetu, a onda će

održati predavanja i u drugim gradovima.

 

Vođa je bio tako veliki, da nema te vode

koja bi oprala njegovu uniformu.

 

Sa našeg broda pacovi ne odlaze.

Jer Arka ne tone.

 

Nakon robovanja pod Turcima, boravak u

Jugoslaviji djelovao je osvježavajuće.

Bolje grob, nego rob!

 

Hoćete li mene ili mjene, pita srpski član

bosanskog predsjedništva.

 

Radio je ono što mu je savjest nalagala.

Ala ta može da slaže!

 

Ove godine ću ljetovati na televiziji.

Tamo su uslovi za život idealni!

 

Ne okrećite leđa stvarnosti,

ne gledajte tv dnevnik!

 

Srbi i Hrvati imaju bilateralne odnose

još od kamenog doba.

Još tada su oni razmjenjivali vatru.

 

Ne vidim razlike između vlasti i naroda,

pošto su nesagledive.

 

Otišao sam u bolji život.

Vratiću se ako se povampirim!

 

Naša glupost je prešla svaku granicu,

jer ima diplomatski pasoš.

 

Nisu svi majmuni evoluirali u ljude.

Nekima je produžen mandat.

 

Otkako su ovi pozauzimali mjesta,

penzioneri više ni stolicu nemaju.

Ne prepuštajte sve televiziji.

Uključite ponekad i svoje lampice!

 

Više me ništa ne čudi. Dok sam bio

zapanjen, nisam mogao biti uzoran.

 

Ako je tačno da i prazna ubija,

onda je glava naše najjače oružje.

 

Oduvijek sam mislio da sam nesretan.

Sada više ne mislim.

 

Sve je tako logično: Potemkinova sela su

naseljena mrtvim dušama.

 

Život je napisao roman o Bosni.

Pola tiraža je planulo a pola razgrabljeno.

 

Priznajem da mene vodi ulica.

Šta ću kad ima dobar kurs.

 

Ako ne znate šta nosi dan a šta noć,

pitajte manekene iz Skupštine.

 

Vlada pomaže da na kraju pobijedi istina,

tako što zdušno radi na primicanju kraja.

 

U vašem je interesu da ne dobijete vizu.

Ovdje niko ne smije da bude gladan,

a na zapadu je sve dozvoljeno!

 

Većina ministara je prodala dušu đavolu,

tako da se sada zna

većinski vlasnik Skupštine.

 

Ne piše im na čelu koliki su lopovi.

Malo je prostora.

 

I prazna ubija a kamo li kad je

Skupština u punom sastavu!

 

Avangarda nam sve pokazuje

ličnim primjerom, pa i to

kako ćemo jednog dana dobro živjeti.

 

Nema kontejnera u kome penzioneri nisu

tražili ostavku vlade. Osim u Skupštini!

 

Život čine sitnice,

kad već govorimo o penzijama.

 

Ne možete za ministre reći da su bijedne

hulje! Pogledajte samo njihove plate!

 

Ima li života poslije smrti ?

Ne zna se, jer su ovi iz Predsjedništva

još uvijek živi i zdravi.

 

U Bosni svako može da izabere

svoga Boga. Ako nećeš da se klanjaš,

onda ti ostaje da se krstiš!

 

Na moj prijedlog da je izvedem,

jedna Evropljanka je zahtijevala

da vidi studiju izvodljivosti.


12.01.2010.

Bosna vas vara na kartama

Ko tebe kamenom, ti njega kruhom!   

To je prilično neravnopravna borba,

jer ovim drugima već ponestaje municije.

 

Nismo mi toliko glupi a da ne možemo

još napredovati.


Ratni zločinci ne mogu mirno da spavaju.

Grupe građana im svake noći pjevaju

i sviraju pod prozorima.

 

Marš nezaposlenih je u toku, a i zaposleni

se već spremaju za marš u materinu!

 

Kod nas zvanične informacije imaju čudan

tok: na jedno uho uđu, na nos izađu!

 

Moramo angažovati sposobnog svjedoka.

Npr. Bog sve vidi, sve čuje i sve zna.

 

Demokratiju dobijamo na kašičicu, kao što

je to i uobičajeno sa opasnim drogama.

 

Pazite, izgled cjelovite Bosne

vas vara na kartama.

 

Ako želite, u kontejnerima možete

vidjeti, iako stare i odbačene, neke drage

uspomene. Svoje stare roditelje naprimjer.

 

I ovoga je novac promijenio,

reče ubica nad svojim žrtvom.

 

Iako nam je televizija ograničenog dometa,

razaranja na terenu

su pokazala njenu pravu snagu.

 

Policija prestaje da prati sumnjiva lica

tek kad nesumnjivo utvrdi

njihov poslanički imunitet.

 

Moje strpljenje nije na granici. Još uvijek

sam pred američkom ambasadom.

 

Udruženje vatrogasaca će odlikovati Premijera,

jer se istakao u gašenju velikih preduzeća.

 

Imam dobru vijest,

da imam samo jednu lošu vijest:

penzioneri će isplivati kad rijeke presuše!

 

Kažu da više građana umire nego što se

rađa? Pa zar ćete više vjerovati statistici

nego izbornim listama?!

 

Iste su godine svi bili rođeni,

isto su im tekli školski dani, na iste mitinge

zajedno vođeni i svi u Hagu procesuirani!

 

Vlada bi nam i gaće skinula,

samo da zastava zaleprša.

 

Ratne žrtve nismo zaboravili.

U znak sjećanja stavili smo

njihova imena na biračke spiskove.

 

Pobjedi se u zube ne gleda, ali za slučaj

poraza treba imati zubni karton.

 

Skupština je ispražnjena zbog dojave

da je viđeno par zavezanih vreća.

Srećom, bilo je to samo nekoliko ministara.

 

Sreća je da nikad nisam kod kuće

kad mi dođe da se ubijem.

 

Evropa ulaže previše truda

u bosansko bure baruta.

 

Smjena kadrova obavlja se po principu:

Bog s tobom, pomjeri se s mjesta!

 

Ako vas žena vara, varajte i vi nju.

Pravite se da ne znate!

 

Nabavljena su skupa vozila za odvoz

smeća iz Skupštine, tako da ih više nećete

viđati po autobusima.

 

Ako već morate da dijelite svoju bračnu

sreću, podijelite je električnom testerom.

 

Pedofilija u Bosni?

Ma to su priče za malu djecu.

 

2 + 2 = 5 ....ispravite me ako griješim,

reče Krivi Toranj u Pizi.

 

Standard će vam skočiti preko noći,

tek kad vam se skupštinska obećanja

popnu na onu stvar.

 

Slučajno sam sjeo na daljinski

i tako razbio informativnu blokadu.

12.01.2010.

Ko nas je ispalio?

Neki dan sretoh Orfeja u Skupštini.

Opet traži Euridiku u podzemlju.

 

Postao je lider zahvaljujući

dobrom vladanju jezicima.

Stranka mu je puna ulizica!

 

Iz toga kako su mi skrojili kapu,

vidi se da su izgubili svaku mjeru.

 

Jedan ministar je nestao.

Sumnja se na sakupljače sirovina.

 

U kući obješenog ne govori se o konopcu,

nego o vijagri.

 

Ispunili su nam se najluđi snovi.

Dobili smo vladu iz snova!

 

Penzioneri bi se pojeli od muke,

ali je zabranjeno uklanjati tragove zločina.


Osjetio sam snažnu hemiju

između vlasti i radnika.

Nisam zaplakao zahvaljujući gas-maski.

 

U kabinetu Predsjedništva opet nova

garnitura. I opet tvrda bukovina!

 

Neki dan sam digao dva prsta

i tako namagarčio vlastitu pesnicu.

 

Stranci su privatizovali

naše najveće kapacitete.

Dobra vijest je da se ja još nisam prodao.

 

Kod nas nema srljanja u propast.

Kod nas je sve dobro organizovano.

 

Umro je veliki putnik.

Pediker je zatvorio njegove kurje oči

.

Zahtjevam da se Predsjedništvu

uzmu parafinske rukavice,

da vidimo ko nas je ispalio.

 

Penzioner u kontejneru nema problema

sa sobom, nego sa špajzom.

 

Optuženi se brani da je u vrijeme zločina

bio poslanik u Skupštini. Znajući ga kao

starog lažova, povjerovali su mu.

 

Volim da sanjam na svoju ruku

i zato je ne dižem.

 

Za svoje zločine je platio pod vješalima.

Konopac mu je bio zatezna kamata.

 

Lesi se vraća kući, ali ni on nije siguran

da će to biti održiv povratak.

 

Koliko su puta jeli meso ove godine,

penzioneri mogu da pokažu

na srednji prst jedne ruke.

 

Premijer se vratio iz mrtvih. Upravo je

došao sa sastanka Udruženja penzionera.

 

Nepošten ministar je jedna primitivna

predrasuda, koju svaki pošten čovjek

treba da razbije kad naiđe na nju.

 

Dobre vijesti dolaze sa svih strana,

a loše samo iz Zavoda za statistiku.

 

Naši lideri su ludi kao struja

jer imaju sigurnu masu.

 

Znam da su u Skupštini kovači naše sreće,

ali zar baš moraju toliko da lupaju?

 

Niko nije povrijeđen

na penzionerskim demonstracijama,

jer je policija pucala u meso.

 

Treba znati čitati signale.

Dim iznad Skupštine će značiti

da nam treba nova Skupština.

 

Istina nije zaobiđena. Naši tenkovi nemaju

te manevarske sposobnosti.

 

Kratkoj pameti je mnogo lakše

kad čuje da dužina nije važna.

11.01.2010.

Civilno suženje vojnog oka

 

Ispitivanjem masovnih grobnica utvrđeno

je da su žrtve podlegle obećanjima.

 

Penzioneri jedu da im sve puca iza ušiju.

Naročito kad ih uhvate u krađi kifle!

 

Zašto ja nisam u Skupštini?

Nije mi bilo suđeno!

 

Jedina bolest prljavih ruku

koja se teško prenosi je – vlast!

 

Ispostavilo se da je most na Neretvi

ipak srušila rđa.

 

Voćarstvo nam je jača strana.

Tek što smo obrali bostan

a već smo u neobranom grožđu!

 

Mi smo se ujedinili

baš onda kad je Bog dijelio pamet!

 

Vladin socijalni program je odličan, tako da

djeca ne ispuštaju daljinski iz ruku.

 

Sve oko Skupštine je transparentno.

I demonstrantno.

 

Imaću u vidu prst

koji ste mi nabili u oko.

 

Iako je lično protiv smrtne kazne, ministar

svakodnevno potpisuje rješenja za penziju.

 

Prije izbora ministri su uglavnom bili niko

i ništa. Većinu, uspjeh nije promijenio.

 

Mnogi revolucionari su ostali živi

zahvaljujući postojanju šuma.

Na prislušnim uređajima.

 

Pošto sam rođen vještačkom oplodnjom,

znači li to da sam ja dijete palog borca?

 

Ratni zločini ne zastarjevaju.

Ni malo se nisu promijenili od 41. godine.

 

Naše najveće bogatstvo, čovjek,

uglavnom je u privatnim rukama.

 

Odlučio sam privatizovati kontejner,

skupa sa penzionerima

koji se zateknu na radnom mjestu.

 

Ciljna grupa socijalne politike su

penzioneri. Iako se poneki i sam ubije.

 

Nisam vam dao bezrezervno povjerenje.

Već sam ja napunio špaiz!

 

Policija je dobila priznanje od

predsjedništva. Pa što ih onda ne hapse?

 

Iza ovih lidera niko ne stoji.

Njihovi birači su ostali ležati širom zemlje!

 

Zašto su se dijelili Srbi i Hrvati

onda kad je Bog dijelio pamet?

 

Penzioneri žive od sjećanja.

A djeca su im tako zaboravna.

 

Kum nije dugme,

zato sam pritisnuo kumu!

 

Snajperisti sa solitera su prvi uveli

civilno suženje vojnog oka.

 

Nismo sa svima posvađani.

Za početak, pomireni smo sa sudbinom.

 

Ne može se odnos vlade i naroda nazvati

šišanjem ovaca. Narod niko ne šiša!

 

Koliko je samo na Kozari lista, sa čežnjom

razmišlja jedan gladni penzioner.

 

Oblačim se u butiku jer sam siguran

da policija ne prati modu.

 

Pa i kad su nas pitali, jeste li vi normalni,

mi smo ostali pri svom istorijskom „Ne“.

 

Ne može vlada da vam puni i uši i

džepove! Bio bi to sukob interesa.

 

Đavo je došao po svoje,

ne čekajući zakon o restituciji.

 

Vlada je duboko zabrazdila,

najavljujući tako početak proljetne sjetve.

 

Zašto ljudi sve više brišu?

Zato što vlast pravi krpe od njih!

10.01.2010.

Prosta ćelijska dioba

Juče su se ujedinila dvojica proletera

svih zemalja. Da kupe kiflu.

 

Bilo je i prije promašaja u pravljenju

zajedničkih država, ali je tek Bosna i

Hercegovina pun pogodak!

 

Kreditna sposobnost nam je nikakva.

Jedva i glas dižemo.

 

Otvori se zemljo,

da propadnu domaći proizvođači!

 

Od vas se ne kriju dobre vijesti.

Od vas nema šta da se krije!

 

Neki dan sam ubio milion Srba

jer su mi uvalili šupalj kondom.

 

U toku je prosta ćelijska dioba: ministarska

mjesta se dijele bivšim cimerima.

 

To što jedno oko gleda na Hrvatsku

a drugo na Srbiju, dokaz je da BiH

nismo dobili na lijepe oči.

 

Evropa zahtjeva žrtve, ali kontejneri

odbijaju da izruče penzionere!

 

Država nas je oslobodila mnogih

kompleksa. A onda ih privatizovala!

 

Naš tradicionalni milje prijeti

da se raspadne,

pošto svi vuču konce na svoju stranu.

 

Narod je obezglavljen jer je na izborima

poslao svoje najpametnije

glave u Skupštinu.

 

Tranziciju bi možda i mogli da preskočimo,

ali nema te discipline.

 

Budi se istok i zapad, budi se sjever i jug.

Završeno je zasjedanje Skupštine.

 

U potrazi za oružjem treba ponovo pretresti

neke političke programe.

 

Da li vrijeme radi za nas? Teško je reći

pošto niko ne prijavljuje radnike.

 

I ministar pravde je nevin dok se ne utvrdi.

 

Skupština je tako obezbjeđena da lopovi ne

mogu ući. Ako zaborave akreditaciju.

 

Omladina nam je prva na pameti,

kaže vlada. Što na umu, to na drumu!

 

Da nije bilo gusaka, stari Rimljani bi se

popišali na svoju istoriju.

 

Ja pišem rijetko, tako da ne vršim pritisak

na one koji čitaju između redova.

 

Oko za oko, zub za zub? Zašto sitničariti,

riješimo to razmjenom gradova!

 

Brod nam se nasukao jer Odiseji nisu

odoljeli izazovu vila. Od 500 kvadrata!

 

Moram provjetriti uniformu. Nešto se

mnogo namnožilo ovih bogomoljaca!

 

Imamo vladu prevelikog formata.

Trebalo bi to malo saviti preko koljena!

 

Ne pišem za listove bliske vrhu jer sam

odavno sišao sa drveta.

 

Amerika je odavno otkrivena

ali se sa vakcinom dosta kasni.

 

Srbi su svugdje zakasnili

jer ih je oborio Veliki San.


08.01.2010.

Velikoj Beštiji

 

Mislili smo da samo smrt može da nas

rastavi ali i udžbenici istorije pružaju

velike mogućnosti.

 

Zbog lošeg vladanja veći dio naroda

će i dalje ostati u zatvoru.

 

Kad je skinut sa vlasti,

vođi se izgubio svaki trg.

 

Pošto sam optimista po prirodi,

mislim da ne može biti gore.

 

Vlada odlučno stoji na putu koji vodi u

Evropu, tako da asfaltiranje ne može biti

završeno.

 

Novinari stvarno znaju biti dosadni.

Jedan se toliko trudio da bude u toku,

da ga je i voda izbacila.

 

A što se tiče letećih tanjira,

penzioneri više vjeruju u fiksne kontejnere.

 

Vi ste mi trn u oku

i zato sa vama nema pogađanja!

 

Ne samo da sam promijenio

svoj politički program, nego i režim!

 

Nije tačno da smo se vratili u srednji vjek.

Otišli smo mnogo dalje!

 

Ja nisam veliki Srbin ali mi je

kompenzacija što imam kuratu sreću.

 

Brod je počeo da nam tone, pošto je veći

dio komandnog mosta zauzela rđa.

 

Bosna je izuzetno pogodna za investitore.

Turci su, na primjer, u nas ulagali

500 godina.

 

Kad se taj buzdovan javio za riječ,

bilo je jasno da će progovoriti oružje.

 

Političari su nam narcisoidni.

Raduju se našoj nesreći u ogledalu.

 

Država je odlučila da raščisti sa mafijom.

Na ravne časti.

 

U znak dobre volje, komisiji za razoružanje

ćemo predati svoje buzdovane.

Skoro će izbori, izabraćemo nove.

 

Izvršena je demilitarizacija države,

pa smo sada svi rastrojeni.

 

Pokušavajući stati bezakonju na put,

našao sam se na braniku otadžbine.

 

Patka upozorava pače na lisicu:

Sine, non kva!

 

Obavivši veliku nuždu, jedan političar je

oborio poznati filozofski postulat, da iz

ničega ne može nešto nastati.

 

Onaj ko za velika sranja upotrebljava malo

papira, zove se aforističar!

 

Izgubio sam inspiraciju.

Molim poštenog pronalazača da mi piše.

 

Imam psa koji reži samo na određene

pokrete. I njihove lidere.


07.01.2010.

Kolaž Demokratije

Ima nešto trulo u državi Danskoj?

Znači i tamo smo otvorili ambasadu!

 

Učinak trojnog predsjedništva

bi bio stopostotan,

da je sa njima i četvrti jahač Apokalipse.

 

Izdržao sam pređeni put jer sam često

mijenjao čarape. Na glavi.

 

Najveći račun u balkanskoj krčmi su platili

oni kojima religija zabranjuje piće.

 

Da dželat nije majstor svog zanata,

ne bi bio ministar za penzionu politiku.

 

Isporučićemo sve zločince

čim im istekne mandat.

 

Zoološki vrt je kupio par zebri.

Toliko o brzim prugama.

 

Zahtjevi penzionera su nerazumljivi

pošto je u kontejnerima slaba akustika.

 

Život mi je prilično uravnotežen.

Sit sam svega i gladan sam svega!

 

Naši predstavnici su ponijeli ono najbolje

iz baze. Uzeli su nam dušu!

 

Pomoglo bi nam da nešto padne s neba,

pa makar to bila i vlada.

 

Ko za cvijećke iz vlade kaže da su prava

kita, čini herbalni delikt.

 

Blažen je onaj svetac koji svoje žitije

drži u sefu.

 

Tek kad je dobila pruge po leđima,

zebra je prešla put.

 

 

Najmasovniji pokret otpora

kod nas je lakat.

 

 

Tek kad sam počeo da se pravim lud,

vlada je odlučila da mi pomogne

u pokretanju proizvodnje.

 

Ova trojica u predsjedništvu su dovoljni.

Oni odlični su na birou.

 

Moj otac je nosio Jugoslaviju

u svom velikom srcu,

a Bosna je Jugoslavija u mom malom.

 

Upotrebljavajte kondom,

da vam ne bi sudila vaša djeca.

 

Predizborni mitinzi su ispiranje mozga

sa pretpranjem.

 

Kontejneri su puni vladinih obećanja.

Bar nešto su ispunili.

 

Jedno od čuda bosanskog predsjedništva je

da trougao mogu činiti tri tupa ugla.

 

Uskoro će svi Srbi živjeti u jednoj državi,

s tim da će moći koristiti

zajedničko dvorište.

 

Ne može popis stanovništva vršiti

onaj kome nisu sve ovce na broju.

 

Nema više igre oko granica,

a unutar granica nema ni igre ni pjesme.

 

Pijancima je najteže sačuvati

prisustvo duha u boci.

 

Kad raznosi penziju,

poštaru su i pismo i glava u torbi.

 

Tražio sam više sunca

ali sam samo dobio više sjenki.

 

Mnogo prašine ni oko šta?

To samo radnici demonstriraju

oko Skupštine.

 

Razlozi rata su utvrđeni u Skupštini.

I niko im ništa ne može!

 

Kad god sam htio da izvagam skupštinsku

riječ, vlast me je slala na baždarenje.

 

Penzionerima su tako smršeni konci,

da im forenzičari moraju presijecati

čvorove na omčama.

 

Kako se samo drže neki govori u Skupštini

kao da im nije petsto godina.

 

Istina o ratu je utvrđena,

tako da joj ni činjenice ništa ne mogu.


 

06.01.2010.

Od sopstvenog mesa

 

Svečane večere

 

 

Sve teže pristajem

na nedeljne bjeline

tako sam ispod očnih trijemova

dok vidikom haraju daljine.

 

Umjesto majke odgajala me

nježna vatra milosti puna

zbog toga ruke na grudima

držim prekrštene kao koplja

ozaren sopstvenim mesom

na trpezi svakodnevnoj.

 

Ponosno gledam lica oko stola

tako sita i tako gladna

jer sva su moja

uprkos psima koji mi

razvlače kosti.

 

U dno stola memla

mi već kleše

novo lice

i potrebno je samo

da među svom tom gamadi

otkrijem blisko čudovište

pa da ga odvedem

pred oltar

i nožu predam

svoju dušu

Agneca.

 

06.01.2010.

Vrijeme koje plavi


 

Želim da posjetim izvjesna mjesta kojima

mislim da ionako pripadam

i do kojih odavno vode moji tragovi

Nisam toliko umoran a da u mutnim ogledalima

ne slutim ono što diže vijavicu

Nisam toliko savladan nedoumicom i nagađanjem

sve dok mogu prepoznati onaj nepotkupljivi trenutak

Koji me vodi za ruku tragom izvjesnih godina

sa pomirljivom lakoćom o koraku i

ubojitim osmjehom među obrvama

 

Hoću da kažem da ova slika nije ona ista

što očinjava grčevitim rukopisom

Nikad nismo ništa naučili

potrošene su godine na nedovršenu priču

Riječi su nas zatrpavale kao maslačak tako

da se ni obična radost nije mogla prepoznati

Težak je naš put

a već smo dovoljno stari za odmor

I previše mladi za vrijeme koje plavi

 

Sve je postalo mrtva voda u kojoj ležiš

a iznad život od magije i plitkih cipela

Nema više otvorenih usta na zidu moje kuće

ruku pod ruku sa maglom niz planinu

Silazi ćutanje

 

06.01.2010.

Eteričnom Arasu Boriću


 

 Pitijina kletva za mladog Arasa

 

 

Moraš vjerovati u dobru sreću kada te okruži očaj

I kada više nemaš tu glad za širokim ušćem

Promjena bi mogla doći i kad stojiš negu pričvršćen

Samoljubljem između svoja dva žedna oka

Ne možeš pasti ti jalova glavo maslačka u ovo

Samrtno veče prepuno tijela u šetnji

Vidi kako se Barok šunja oko tvoje biblioteke

Koja mu nudi svoja pozlaćena sjećanja tako ovisna

O formi kao Atila o onim malim konjima

Gledam te kako nosiš šarene haljine

Udaraš u lutnju žustar

Otresaš čelom pod navalom trnja

Okreni se jedan vijek unazad ako ti nije jasna

Tako visoka cijena

Ruka ti drhti u izlogu starinarnice i već krvariš

Široko razmaknutim slovima predugo si

U izgnanstvu bez ikog svog, slični ludaci

Opijaju se na grčkim otocima zvonki

Kao stare čaše pune magle

Na Kritu je i glavobolja uzvišena reći će ti

Umorno bilo koji prodavac riblje krljušti

A ja ti kažem ovo:

Ako sanjaš loše obučenog psa neobrijanog

Sa monoklom na lijevom oku to je loš znak

Ispašće ti zubi dok budeš zidao kuću

Sa najezdom skakavaca putovaćeš Egiptom

Kumranski rukopisi trunuće u špilji sve

Dok ti ženska ruka ne razbije glavu i

Izvuče ih na svijetlo dana a onda

- Bićeš razbojnik bićeš mačija šapa bićeš

   - Nadgrobni spomenik nikome i još raspinjan

      - Na raskrsnicama bićeš obješen o kakav nježan vrat

A ova zadnja kletva doći će ti glave -

Bićeš pjesnik

 

04.01.2010.

Ispod kože miriše

 ¸¸

                                                 Predskazanje

 

 

                                              Oslonjen na ramena

                                              Mrtvih predaka

                                              U svojim njedrima

                                              Slutim prazno selo...

 

                                              Iza trošnih zidova

                                              Vreba me vlastita glava

                                              Polegla po vlastitoj koži

                                              Prevelikoj za ovakve igre

 

                                              Ogrnut mantijom

                                              I popodnevnom molitvom

                                              Hrabro se sunovraćujem

                                              U najbližu ženu

                                              I jasno čujem topot kopita

                                              Pod njenim bedrima

 

                                              Zajedno liježemo pod

                                              Pazuho jednog anđela

                                              Znajući da su tu

                                              Rijetka divljaštva

                                              Zanoćila

 

                                              U slavu novih oblika

                                              Po nama pada snijeg

                                              Ispod kože miriše

                                              Kruh nasušni

                                              I vidici rastu

                                              U našoj djeci.

 

04.01.2010.

Čudni asteroid

 

 

                                                      Marselus 427 A

 

 

                                          Rekoh onomad jednom kestenu

                                          A sve gledajući i ostalih devet:

                                          - Želimda isprobam vjerodostojnost priče

                                          Kako je tvoja utroba najbolje čuvana tajna

                                          Još od vremena kanibalskih Acteka

                                          Rekoh mu to pravo iz toplog srca

                                          I oslovih ga imenom a u čast

                                          Modrog Asteroida Marselusa 427 A

                                          - Ne trudi se reče mi uljudni Kesten

                                          Skidajući Jaknu od Jelenje kože

                                          Rumenu pri zalasku sunca

                                          I ukusnu kao Madlene Prustove što su

                                          - Pomisli samo na onih devet iza mene

                                          Koji imaju strah od vode i vatre

                                          Pa to iskoristi kao motiv za priču

                                          Jer nema ničeg boljeg od poezije

                                          Dok jedeš svoje reš-pečene prijatelje

                                          U znak Pireove pobjede

                                          Postmoderna je to

                                          Prijatelju moj

 

04.01.2010.

Zar ne vidiš

 

 

       Progone te

 

 

Gonjena si zar ne vidiš

Da niko osim tebe ne bježi

Svi prihvataju sudbinu

Kao toplu ljetnu kišu

 

Gone te od same sebe do slijedeće

Neopčinjene brojem progonitelja

Za dugovratom kakvu te vide

 

Goniće te kroz maglu krila i kljunova

Kroz mjesečinu punu sestara

Gone te sigurni da si obično drvo

Iz koga je izašao januar

Na tvojim smrznutim prstima

 

Gone te jer njima više ne treba jesen

Sa tvojim promuklim glasom

I onom čudnom objavom u očima

 

                                                                                                            

04.01.2010.

Za nesmiljeno oružje

 


 

 

                                                        Kovačnica

 

 

 

                                    Imam onaj varljivi osjećaj da je ovdje bila kovačnica

                                    Puna zvijezda

                                   

                                    Da se upravo tu kovalo naše nesmiljeno

                                    Oružje

 

                                    I da je svake noći vatra smjenjivala pljusak udaraca

                                    Po nakovnju

 

                                    U uglovima kovačnice još uvijek čuče stare

                                    Izgubljene bitke

 

                                    Veliki mijeh sa neba pokušava održati kovačevu 

                                    Vatru

 

                                    A njemu se javlja misao kako je upravo iskovao

                                    Strašnu kosu                                  

 

 

 

 

 


 

04.01.2010.

Spisak grijehova

 

                                               Izdaja

 

 

                                Samo jedna riječ i već si tamo

                                Može se dogoditi svakog časa

                                Dođu pokupe te i odvedu

                                A onda ti na teret stave oca

                               

                                Onako nemilosrdno zavezanom

                                U tvojoj glavi već nije sve u redu

                                Dovoljno je da te čovjek pogleda

 

                                Kosti ti šetaju ispod kože lica

                                Koristeći pri tome jedan mali trik

                                Oko usta i očiju javljaju se bore

                                Koje ispisuju imena i prezimena

 

                                Pa da bi izdaja bila potpuna

                                Vidi se i spisak svih starih grijehova

                                Tako da više nisi siguran da si to ti

                                Čak i kad osmijehom izbrišeš slova

 

04.01.2010.

Istovremeno uzlazna i silazna

 

 

 

Vještina miješanja boje 

 

 

Zima proljeće ljeto jesen

Prvi put nakon potopa

Nema ničega što nije jasno i prozirno

Dva lica skaču iz jednog u drugo

Oba u svojim carstvima gospodari

 

Prvo gledaju kako da podijele

Da bi neopterećeni svojim imenom

Mogli lutati i rađati se sretni

Gledajući svijet sa deset očiju

 

Odozdo prema gore odakle

Padaju sve ulice i gradovi

Sa svojim skrivenim smislom

I vještinom miješanja boje

 

Uslijed čega dva postaje više

Od jednog koji jeste uzlazan

I silazan istovremeno

Praćen mračnim bićem

Svih jasno vidljivih stvari

 

Iako malo njih stigne

Do svoje prve fotografije

Na čijem dječijem licu

Oduvijek počiva

Apsolutni smisao

 

 

03.01.2010.

Pješčana boginja

 

                                       Lijepa je Tiruneš Dibaba

 

 

                         

                                  Njena je prolaznost od posebne vrste

                                  Prividna i sami kao što smo

                                  Istovremeno akteri sjajnih prizora

                                  Složni u jedinstvenom nastojanju

                                  Da se odlučno bude sam sebi ja

                                  U onome što bi da prođe kao dim

                                  Ostavljajući nam tako bivstvujućim

                                  Razvaline obuhvatne dragim licem

 

                                  Samo tako je moguća i nužna kretanju

                                  Prelijepa Tiruneš Dibaba od pjeska

                                  Njena moć za ispunjenjem nadilazi

                                  Svaku fascinaciju raščinjenu ali

                                  Ipak drugu tajnu prirodu čijim

                                  Lakim trčanjem gazele tamnim asfaltom

                                  U svojoj najvišoj potenciji pobune

                                   «Duh zakorači u ovozemaljsko

                                  Carstvo istine»  kroz koje lebdi

                                  Lijepa u pjesku Tiruneš

                                  Dibaba

                                 

03.01.2010.

Ovo je svijet pedera !

                                       O toplom Paolu

 

 

                                  S vremena na vrijeme

                                  Paolo kvasi svoju samoću

                                  Kao nogu u moru malih crnih dječaka

                                  U njegovom crnobijelom filmu

                                  Na mjestima gdje je sve izlizano

                                  Ili izgubljeno ili okamenjeno

                                  Oko djeteta gleda iz dobro

                                  Posoljene dušu Paola Pazolinija

 

                                  Šta si vidio u filmu Paolo

                                  Ko je sanjao bicikl i ništa više

                                  I ništa manje od toga

                                  Čije je ono kraljevstvo crne boje

                                  Sa malim žutim očima Paolo

                                  Zašto su ti velika usta

                                  A nebo tako nisko Paolo

                                  Znači li šta kucanje sata

                                  U tvojoj flanelskoj džungli

                                  U kojoj demoni čitaju stihove

                                  Malim plavim dječacima

                                  I lakiraju im nokte prije spavanja

 

                                  Otišao si dođavola Paolo

                                  Otišao si mesa jeo nisi

 

03.01.2010.

Sva moguća

 

                                    Luda Blaga

 

 

                  Traženi fragmenti se javljaju mnogo kasnije

                  Onda kad meso više nije dovoljno mlado

                  I kada je neophodno da se umjesto njega

                  Na krovu kuće zavijore pijetao ili roda

                  Ili čak sam đavao obješene gubice

                  I sa njim bivša ljubav polomljenih nogu

 

                  Treba još znati kada druga obala postaje zastava

                  Čija forma i boja nisu kocka koju možeš bacati

                  Oslonjen na običan drveni sto ispod lipe

                  A da ti saigrači ne poremete koncepciju

                  Ili golub ne pogodi dobitnu kombinaciju

                  Grudvicom fosfata pa pravo u oko

 

                  Upravo o tome možeš da govoriš praznoj kući

                  Pokazujući joj svoju gologuzu metafiziku

                  I način kako se postaje onaj koji se raduje vodi

                  Sve dok ti plima u znak vječne zahvalnosti

                  Ne razbije glavu i ne ponudi boravak među

                  Morskom zvjeradi kao na dnu samoga sebe

 

                  Tada ćeš vidjeti šali li se more kad povede trupe

                  Zapjenjene kreste i svom silinom udari

                  U čelo kontinenta pomažući tako na najbolji način

                  Siromašnom i uvijek žednom istoku

                  Koji će ovako ili onako ispljunuti tvoje meso

                  Kada više ne bude zastava krovova i golubova

                 

                  Kao ni đavola obješene gubice i njegovog čuđenja

                  Pred potpuno novim uniformama bez rupa i krvi

                  Pri čemu siroti đavao osjeća da je nepovratno mrtav

                  Jer mu srce nikad nije ni kucalo kao tvoje

                  Ponosito u beznađu i crveno kao crveni dio pjesme

                  Zasađenoj na livadi punoj žutog maslačka

                  A tvrdo kao rudarevo sretno poput soli bačeno iza sebe

                 

                  U takvim trenucima jutarnje svijetlo postaje saveznik

                  Koji ti nikad neće uskratiti prijateljstvo

                  Jer mu u duši oduvijek gori onaj plamičak

                  Iza zidina Jerusalema zbog koga Vizigoti vijekovima

                  Ne potkivaju konje a svoje kose vezuju u perčin

02.01.2010.

Moguća opcija

                                         

                                            

                                   Za bolje razumijevanje revolucije

                                    valja dodati i slijedeće:

 

 

1        Profil bradatog i glagoljivog

Maratonca Fidela Kastra

Sa Kubom u ustima i srcu

                                       I nacionalnom dresu boje duvana

 

                                 2    Berđajeva ukoso položenog

      Između svitaka staroslavjanskog

      Uz čašu dobrog samogona koji se pije

                                       Samo u prisustvu vječnosti

 

3        Mao Ze Dunga u prirodnoj veličini

Kita samoubice sa mudrošću

Proisteklom iz opijuma

U sjenci rascvijetale trešnje

 

                                 4    I na kraju dijamantni prsten

I Žirado ludog pijaniste Broza

Marke «Čivas jebač» bonvivana

U haremu partijskih sekretarica

 

                                                                  

                                                                  

02.01.2010.

Ponekad osjetiš

 

 

Okus grada

 

 

Moja prava zemlja je blatnjav i prašan jezik

Na kome pišem ili ćutim

 

Na njemu je  tamna so grada

I  ulice sa gorkim bukeom žene

 

Zemlja se odronjava ako ćutimo

Na prašnjav četvrtast način

 

Ali zadovoljnim majstorima mjesečine

Tada  postane tijesno u grlu

 

To njihov jezik oživljava pod zemljom

Tražeći svoje mjesto u nama

 

02.01.2010.

Kojim se kreće


 

       Opšti čovjek

 

 

Opšti je čovjek goloruk

Jer uvijek popušta i griješi

Kao i svaki slobodan pas

Među svojim narodom

 

U svijetu kojim se kreće

Zakazuje sastanak slobodi

I čistom razumu iako

Nikad nije imao sreće

Sa tako čvrstim stvarima

 

Svijetlu za ljubav odavno

Je potonuo u rijeku

Neizgovorena tri stiha

Da bi ono što je gore

Postalo ono što je dole

 

Učinio je i drugi napor

Mireći ga sveukupnim sada

Koje ne poriče prošlost

Ali ledi krv u žilama

 

Pred stanjem u kome je sve

I prošlo i buduće

I mrtvo

 

01.01.2010.

Ono što nikome ne mogu ispričati

Tri pletene stolice

 

Stigao sam zbunjen na ovo mjesto

Sa njih dvoje isto tako zbunjenih

Kao što to obično biva sa onima koji nešto traže

 

Ona je sanjala samo ono što se ne može ispričati

      Vuka sa šeširom

               zečića u baletankama

                      zmiju

 

On nije sanjao ništa on je skupljao mirise

Sa dugom puškom na ramenu

Viđali su ga kako leži ispod vode

Ličeći na brod otvorenih očiju

Svaki put je pažljivo slagao odijelo na obali

Protezao se na suncu a zatim ronio

Kroz plitak drvored mirisa

Pred sumrak bi počinjao da gradi kuću

Uvijek sličnu nečijoj samoći

 

Kuću u koju nikad nismo došli

      sa korpom punom hrane

             sa tri pletene stolice

                    i dušekom

Na kome bi ona sanjala samo ono

Što se nikome ne može ispričati

 

01.01.2010.

Okrečeno nebo


 

Soba sa okrečenim nebom

 

U mojoj najdražoj sobi uvijek je oblačno

A i kada nije sa svježe okrečenog neba

Lepršaju korisne i pitke slike

 

U mojoj najdražoj sobi uvijek sniježi

A i kad otopli tepih je pun cvijeća

Koje tako intenzivno miriše

Da mrak počinje svjetlucati

 

U mojoj najdražoj sobi opada lišće

Sa generalske uniforme okačene o nebo

A i kad je bila na mome ocu

Bila je poprskana zemljom i krvlju

01.01.2010.

Drevna istina

                                                Povratak prvom imenu

 

 

                                               Već je drevna istina

                                               Kako se Buda sjetio

                                               Jedne slike iz djetinjstva

                                               Kada je dječijom savitljivošću

                                               Pokušao svoju malu nogu

                                               Ugurati sebi u usta

 

                                               Poslije toliko vremena

                                               Shvata kako je teško

                                               Objasniti put ka istini

 

                                               I on koji vidi i koji zna

                                               Odlučuje da se vrati

                                               Apokrifnom ćutanju

                                               Koje mu je oduvijek

                                               Bilo prvo ime

                                              

                                                 

                                              

01.01.2010.

Zvijeri...

                               Kao što zvijeri vole

 

                               Sustiže me ono čemu sam dugo izmicao

                                       Ono što usporava otkucaje srca

                                       Onaj umirući zvuk potpetica na stubištu

                                      

                                       Lovi me pogled mladog jesenjeg svijetla

                                       Prati nerazgovijetan let iznad krova

                                      

                                       I tu počinje da se račva ovaj čovjek

                                       Oklevetan pacov sa ove strane kože

 

                                       Nečujan podmukao utvaran

                                       Kao kuća sa jednim prozorom

 

                                       Za koji se držim samo kandžama

                                       Da me ne proguta mutav pločnik

 

                                       Da me bivši prijatelji ne posade

                                       U parku punom sjenki

 

                                       Da psi imaju gdje pišati

                                       Da sjekira može do moje kože

 

                                       Pa da te volim kao što zvijeri vole

                                       I ako ti se svidi pali anđeo

 

                                       Zatvori oči lizni moj rukopis

                                       Okreni se zidu i ćuti konačno

 

                                                                              

01.01.2010.

Južno od jezika

Katastrofa


Sjajno govori francuski i ruski

Dok se zakopava duboko u tebe

I što se magla više spušta

Njene su riječi blagotvornije

Trudna je svako popodne

I zastrašujuće lijepa

 

Kada joj krv padne na oči

Postane sasvim jasno

Zašto je rođena na osmom spratu

Odakle lepršaju najljepše samoubice

 

I ni dan ni noć je ne mogu

Potpuno ogoliti

Kruta je nabujala je i još je

Vrijeme života i vrijeme smrti

Hiljadama kilometara južno

Od svakog poznatog jezika

 

Visoka je i tanka i obazriva

Dok šeta simsom ogrnuta

Tvojim čudnim licem

01.01.2010.

dva pisma

 

Između dva pisma

 

 

Istovremeno dok slijedi poštara

Sunce je iza njegovih leđa

Pojelo pola ulice

A ona druga polovina gleda ga

Četvrtastim okom

 

Jednoj mladoj ženi u kuhinji

Rastu kruh i stomak

Neko je sunčevim makazama

Podšišao brda

Neko drhti u praznoj kući

Pored prazne čaše

Jedna lijepa ruka miluje ruže

Sa tamnim podočnjacima

Nečiji umoran dah

Prevrće listove u biblioteci...

 

Pjesnik oblači uniformu,

Stavlja kapu

Raznosi ljubavna pisma

Između dva

Jastuka.

31.12.2009.

O jutru

 

            Pomisli jutro

 

 

Jutro je riječ koju si pomislio sav naježen

Shvatajući da ti je dopala već prilično istrošena

Istovremeno joj se raduješ zbog brojnih rana

Kojima će poslužiti kao dovoljno dobar zavoj

 

Jutro je riječ poput truleži

I slike na potjernicama

Koje će te pratiti ni krivog ni dužnog

Na putu do tvog sudnjeg časa

Jutro će te usput držati za ruku

Poslije noći kojima duša luta

Od oca i majke izgubljena

 

A kada ti koljena zaklecaju

Pred starim mirisom baruta i zemlje

Odmorićeš se na toplim zracima

Da ne uđeš prije vremena Jutarnji

U sebi namjenjeno srce zemlje

 

31.12.2009.

Biblioteka i vatra


 Od biblioteke do vatre

 

 

Dospio sam u sopstveno ropstvo

Kao onaj idiot kome se nije ćutalo

Iako je imao sve što drugi nisu

Sada laganim korakom idem

Do biblioteke i natrag do peći

Prepoznao sam način

Na koji se nosi vatra

Pravila igre su mi jasna

Iako nema zabilježaka o njima

Pošto je većina zabrana pisana

Tamo gdje ih ne bi očekivao

Zato sam oduvijek

Iz naglo prekinutog sna

Mirisao na sveštenika i

Nejasno mucanje knjiga

Koje  se tada čulo iz moje odjeće

Bilo je najsličnije pravoslavnom pojanju

Ispod teške vojničke čizme

31.12.2009.

Kumovska sjekira

        Kumovska sjekira

 

 

Ono što ostane poslije sahrane

Biva zamotano skupa sa kostima

Loncima mladim sirom lukom

Kuvanim jajima i mladom udovicom

Natovareno popu na leđa i savjest

Sve do slijedeće kišne godine

Da bi psi imali zašta da laju


Ono što se priča poslije sahrane

Biva zamotano i oprano tri puta

Prekršteno pa posuto rakijom

A onda zakopano i zatrpano u pamćenje

Kao nesretna kumovska sjekira

I više nikad nikad pomenuto

 

31.12.2009.

O apostolima

 

     Obrezivanje

 

Rušimo svaku zabludu

Ma kako velika bila

Grickamo je poput vjeverice

Jer smo odabrani

Među čvrstim orasima

Igramo pikado sa njihovim

Okruglim i kockastim

Očima punim ironije

Pletemo paukovu mrežu

Za ribice mladice

Zamišljamo zadovoljno

Kako ni holokaust

Ne može odoljeti dobrom

Korektoru za crni dim

I krvavocrvena slova

I sve tako od vremena

Kad nam je u srcima

Gorio vatreni žbun

I sve do trenutka

Kada će Spasitelj donirati

Svoje trofejno oružje

Za prvorođene sinove

Obrezane tehnikom kalemara

Arhaičnom ali prilagođenom

Cijeloj bulumenti

Što jevrejskih

Što islamskih

Apostola

31.12.2009.

Trnovit je put

 

                       Trnovit je put

 

 

Svijet ne bi smio da te izgubi tako trnovitog

Tako đavolski razborito podešene blende i idealnih piksela

Uvijek se ubaciš između Barabasa i onoga drugog

Tako da niko i ne primjeti tvoju konjsku glavu

Na grandioznom zaslonu Vaseljene

Svojom mesijanskom tvrdoglavošću a sve zbog nas

Grdan si kantarion potrošio što ti ga Mazala Magdalena

Na opekotine trećeg stepena od Onog Žbuna

Al za ubod koplja i bodlje na čelu Izraela

Ni ona ljekovita travu ne bi našla

Svijet dakle nije smio da uradi to što uradi

Tebi Trnovitom Pomazanom Kantarionom i sl.

Posebno u teškom vremenu tranzicionog kretanja

Zdravih materijala i borbe za svaku čistoću

A naročito za dobre Mahere npr. Drvodjelje

Najpotrebnije u ovom trenutku fine obrade

Zapanjenih i Odrvenjenih Ljudi

Potrošača metalne i plastične galanterije

 

31.12.2009.

Etida za buldožer

                                   Etida za buldožer

 

 

                          Previše je to i od sitničavog Brehta

                          Brbljanja o mjesečevim ratama

                          I socijalnoj pravdi za sve

                          Sakrij se u mene brate Bertolde

                          Zaustavi dah skoči dopuži

                          Kod kuće si konačno

                          Opusti se rupo u pozorišnom podu

                          Niko te još nije pitao

                          U kome si svijetu umro

                          Važno je da ćeš rasti medju

                          Mojim delikatnim ožiljcima

                          Na daskama koje život znače

                          Ne odričući se ni kletvi ni kurvi

                          Razmisli šta sve danas galopira

                          U Manježu Tvojih Gabarita

                          Sa dva okrugla stakla na zidu

                          Ne svraćaj nikad na đubrište

                          Mrtvog kuhinjskog posuđa

                          Jer tamo caruju nježni buldožer

                          Sa vjenčanim prstenom u srcu

                          Napiši jednu malu kamenu revoluciju

                          O zemlji bez drveta Bertolde                          

                          Napiši je za mene

                          I moj buldožer

                         

15.12.2009.

Priče koje nedostaju

 

 

         Adnadin Jašarević: Kuća bez prozora, Zalihica, Sarajevo, 2007.

 

 

             Neophodno je sagraditi novi svijet, onaj koji bi mogao sadržavati mnoge

                        svijetove, koji bi mogli sadržavati sve svijetove...

 

 

                                                  Potkomandant Markos vođa zapatističke

                                                              nacionalno-oslobodilačke vojske

 

 

Svijet u kome živimo neiscrpan je melting-pot beskrajnih mogućnosti. Stvarnost koja nam se dešava, samo je jedna od beskonačnih varijanti na slici Velikog Igrača. Moguća je, pa i još vjerovatnija, zaigranost naših vlastitih sinapsi, čija se promiskuitetna priroda magično ostvaruje pod okriljem starog šizofreničnog boga Hypnosa.

    La vida es sueno, kaže španski pjesnik. I vice versa, varira na zadatu temu naš autor: San je život! U tom smislu - Pjesniku je sve dozvoljeno, pa i posumnjati u realitet priče (contradictio in adjecto) Poa, Melvila, Stokera, Šelijeve...a zatim ga nadograditi/usmjeriti u potpuno neočekivanom pravcu, principom -  šta bi bilo, kad bi bilo...?

-  Kada bi, umjesto pod morem, Mobi Dik vrebao pod ustalasanom crnicom zemljom, a ludo uporni Ahab ga i tu pronašao i priveo moru, njegovom/svome jedinom poznaniju...

-  Kada bi strašni Minotaur, umjesto metaforično podvojene mitološke zvijeri, personifikovao znanje, početak i kraj, bezvremeni entitet koji sve zna i pamti sve što se dešavalo, od Utnapištima preko Ašure Mazde, pa do dana današnjih. Onaj koji može materijalizovati Levijatana  i Behemota i pridružiti im se u trojstvu Božijih zvijeri, tih čarobnih riječi što jesu suština čovjeka, Božijeg djeteta...

    U maštovitoj lepezi književnih junaka usmjerenih prema hipotetičnim (paralelnim?) budućnostima, kojima se inače, čak i u «otkačenoj» fantastici, rijetko ide, a koje bi i sam Embrouz Birs nazvao «snovima ludog filozofa», u ovoj knjizi našli su se i Prometej i Robinzon, Poov gavran, zatim veseli duo iz La Manče, onda Herkul Poaro, vlasnik malih sivih ćelija, Frodo Begins, prstenonosac i anti- Faust (kako ga naziva autor priče)...

 Po jednoj Aristotelovoj ideji, oživljavajući tuđe poetizovano iskustvo, pjesnik priziva prošlost koja je budućnost. Jer, ako se imitativnom reprodukcijom ponovo stvaraju prauzori, slika je most koji želja postavlja između čoveka i stvarnosti. I onda nije nikakvo čudo tvrdnja, da je pjesnik – dijete koje pušta na volju svojim najdubljim i najprirodnijim težnjama, profesionalni imitator. S tim što imitacija postaje originalna kreacija.

  Posmatrajući događaje na njihovim različitim nivoima, autor, koji je u ovom slučaju «filozof sa osjećanjem za psihološko i poetsko», uočava manjkavost datih konstanti u svojoj mladalačkoj lektiri, te upućuje čitaoca na moguće/željene pravce dešavanja. Iznenađujućom fleksibilnošću imaginacije on vješto dozira reduciranje nekih detalja, izbjegavajući tako višak kazivanja, što je inače uobičajen prigovor ovom žanru. Lepršavo pripovijedanje ni u jednom trenutku ne zaprijeti zadatoj fabulativnoj supstanci. Na svima nam poznatoj matrici dragih priča iz mladosti, ostali su noseći elementi, uz čiju pomoć prepoznajemo autentični ambijent – pretekst, na koji onda biva dodat imaginativni implant. Dakle, tehnika koja bi se mogla svesti pod fantazmički konstruktivizam.

   Izuzetno kreativnom, čak elegantnom nadgradnjom već poznatih obrazaca (ukoliko se na terenu fikcije uopšte može govoriti o nekim obrascima), čitalac neosjetno biva naveden na preispitivanje književnih, društvenih, psiholoških, pa i vlastitih datosti, što ga logično odvodi na zaumne, imaginativne izlete.

      Osim već pomenute inovativnosti, uočljiv kvalitet je besprijekoran, čak elegantan pripovijedački stil, što je dosta rijetka pojava u ovoj književnoj vrsti. Jezička supstanca iz koje su priče rađene izaziva osjećaj manirizma, onog  pozitivnog, i što je najvjerovatnije, vješto planiranog efekta.

      Da bi priča bila interesantnija, očito je da ovaj autor nema problem sa onom vječnom Frojdovskom dilemom: eskapizam ili ne? On je evidentno na liniji zagovornika književne fikcije (U ovom slučaju je fikcija na fikciju) kao bjekstva od svakodnevnog sivila svijeta. Time potvrđuje Frojdovo zagovaranje književnosti na eskapističkoj osnovi, kao nužnu sublimaciju frustriranog pisca-sanjara, koji nesebično stvara sanjarije i za nas ostale.

   Svako čitanje je psihoanalitičko dekodiranje, ne samo teksta, nego kroz njega i samoga autora, a onda i sosiopolitičkog i sociofilozofskog konteksta u kome je radio ono što je radio.Po toj logici, naravno, tek pisanje jeste suštinsko dekodiranje, ali ovaj put introspektivno -ekstraspektivno, što znači sučeljavanje sa sobom (voljnim ili ne), i podvrgavanje okamina uvriježenih u simbolu i mitu, u svakoj priči ponaosob, onom hipotetičnom. I sve to uz maksimalni lux interior, i svu onu tminu i sjenu poetske duše, iz koje vrebaju čudni ishodi.

 

        -  Šta ja hoću? Ništa. Da to kažem. I da ti to primiš k znanju. Već je bilo takvih  pokušaja s moje strane, i zato znam da to nije moguće...

 

      (Ovo pismo Elze Aragonu ...Aragornu?, moglo bi biti sasvim odgovaruća poslanica A. J. čitaocu, a  istovremeno, rezignacija i pokušaj  pojašnjenja vlastitog  književnog putešestvija).

 

Fantastičke proze sabrane u «Kući bez prozora» definitivno profiliraju A. Jašarevića kao majstora fantastike i fantazmagoričnog. Talenat u ovom prilično deficitarnom žanru, autor je iskazao i kao pisac,utemeljitelj i glavni i odgovorni urednik «Prometeja», prvog bosanskog almanaha za fantastiku, kao i autor brojnih fantastičkih tabli stripa.

     Jašarevićeva pripovijedačka vizura je oštra, bez imalo fabularnog pretjerivanja i raspričanosti, te je usredsređenost pripovijedanja upravo onaj momenat na koji treba obratiti pažnju. Oneobičavanje je osobina fantastike, ali je ono ovdje postavljeno na glavu tako što je namjerno izbjegnuta, ovoj vrsti svojstvena, narativna struktura, a na račun forsiranja arhaizovane precioznosti. Književne i teorijske matrice gurnute su u drugi plan jednom, na prvi pogled, haotičnom strategijom pripovijedanja, da bi se negdje na kraju (ili nedugo poslije čitanja) hijerarhijski poredak pročitanog uspostavio sam od sebe, a razrješenje (baš kao kod A Kristi) stiglo vještim poentiranjem.

    Ono što bi se moglo zamjeriti, izvjesna je fluidnost likova koji se naziru kroz «zatamnjenu blendu», maglovito. Autor se vjerovatno oslanja na učitanost onih za koje piše, pa tako ne osjeća potrebu za bilo kakvim, pa čak i neophodnim, eksplikacijama. Na kraju, čitanje ipak završavam sa jakim osjećanjem usklađenosti i preciznog odabira priča, na prvi pogled nespojivih po bilo kojoj logici ili književno-teorijskoj praksi ( pa i fantastičkoj), u istu ravan, odnosno knjigu.

   Time sam se, mislim, primakao onoj Paskalovoj ideji o simetriji, koja se osjeća ili podrazumijeva, a o kojoj se govori samo kad je nema. Sudbine stanovnika «Kuće bez prozora» teško da se mogu se ukrstiti na bilo koji način, osim poetskom imaginacijom.    

U ovom «slučaju», to je fluidno osjećanje neizbježnosti sudbine, koje, kao lajtmotiv, provijava kroz sve radnje i misli stanovnika «Kuće», vezujući ih u zajedničkoj misiji potrage za «Zlatnim runom» , odnosno postizanju mjere/simetrije u prihvatanju neminivnog, na samim temeljima svoga bića.

 

                                     

  

20.11.2009.

Prikaz knjige Željka Grahovca

 

     AUTONOMIJA  -  POETSKA SAMOSEKCIJA

 

                  Željko Grahovac: «Bol, boja božje milosti», knjiga poezije,

                                                 «Zalihica», Sarajevo, 2008.

 

 

                                                        ...Pred opasnošću, holoturija se cijepa nadvoje:

                                                         jedno sebe ponudi svijetu da ga proždere,

                                                         a drugo sebe sačuva i njim pobjegne.

                                                                                     V. Šimborska

 

 

      Riječ je o neobičnoj poetskoj tvorevini, građenoj po sopstvenim (donekle hermetičnim) estetskim zakonitostima, što je čini autonomnom pa zato i odmaknutom od aktuelne književno - teorijske prakse. Organska struktura ove poezije namjerno je zaogrnuta velom hermetičnosti, koji autor stvara upotrebom ezoterijskog broja 19, na kome je sazdano i najnevjerovatnije djelo sakralne provenijencije, Muslimanska sveta knjiga. U prevashodno ličnoj estetskoj koncepciji, pjesnik pribjegava rijetko viđenoj, ali stoga ništa manje fuknkcionalnoj sintezi semantičkog i ritmičko – melodijskog, a na uštrb tematskog, koje je ovom malom zavjerom praktično izbačeno. Sve je ritam i virtuzno manipulisanje sintaksom. Larpurlartizam eliminiše svaku mogućnost socijalnog i psihološkog realiteta, a time i «banalnost» empatije običnog čitaoca. «Kuća» i prostor u njoj, i ispred nje, su samo za posvećene:

                                         

                                            ... nek ne dođe niko, do prijatelj drag,

                                            običnog čitaoca – neka nosi vrag!

 

     Svoje pjesničko poslanje autor pronalazi u projekciji moguće perspektive, čije je ishodište u njemu samome, a koju pokušava razoriti podmetanjem bombe matematičkog determinizma, na kome je zasnovan postojeći svijet – religija, gdje za maštu mnogo mjesta nema. Kao što ukorijenu svake promjene leži revolucija, dakle nasilje, na matrici – pretekstu (vrlo vješto,ali snažno poetski intoniranom) pjesnik izvjesnim «reverzibilnim» postupkom, pokušava vratiti Duh u bocu. Boca je, naravno, virtuelna a Duh htonski, što stvara antinomiju ali i njeno ukidanje, te po logici stvari, Simone Vej, – nestaje one vječno «nerješive protivrječnosti između božanske intervencije i univerzalne nužnosti».

    U ovom, kao i svakom drugom «sumnjivom» slučaju, ostaje movens, za poeziju životvorno kretanje, te «holoturija», uprkos Gurdžanijevom prijekom pogledu, uspijeva premostiti ponor koji je dijeli nadvoje, da bi na drugoj obali dosegla ljepotu čije porijeklo je, i ne znajući, nosila u sebi.

    Vrhunskom artificijelnošću pjesnik baca rukavicu samom Platonu, poništavajući njegovu ontološku razliku između uzora i slike (mimezis). Odraz poezije u vlastitom ogledalu ne donosi nikakav novi smisao, nego samo transcendira sliku – model. Autor je sada potpuno Gadamerov, onaj koji pravi, potvrđujući da «riječ ima neograničenu moć i idealnu perfekciju a da pjesništvo i nema drugog smisla osim postojanja samog po sebi».

     Negdje u slijepim uglovima iracionalnog tinja sumnja u opravdanost ekvilibristike, koja je evidentno uspjela nadvisiti emociju, te je u ovom slučaju prilično uputno sjetiti se Lesingovog dociranja, kojim je čak i od slikara tražio «da smanje umakanje kista u razum».

     Ali, ni pretjerana ekvilibristika kojom autor krmari preko kanonskih kaskada, ne spriječavabiće pjesme da se ispolji paralelno sa umijećem metrike. Kao posljedica, javlja se povremena jezička usiljenost, što opet nužno iziskuje naknadno brušenje – poetizovanje teksta, pa su to ona rijetka mjesta gdje nakratko bude narušena ravnoteža pjesničkog i instrumentalnog.

   Iako mimo očekivanja u ovako matematski planiranoj konstrukciji, veoma su česta lijepa eufonijska sazvučja :

 

 

 

                                                 Dim užadima veže dan  

                                                 Sjemena javke nabraja,

                                                 Izdužena ruka plamena

                                                 Ramena dotiče se jedva

                                                 Drhtajem pod zatrpan...


 *  *  *        

 

                                                 Čežnja otisnu se – da bude 

                                                more..! Sneno se penju lađe                                                                

                                                 u meni – amfore, natočene

                                                 pogledima nasmijanim,

                                                 nose gramziva stoljeća...!

                                                 

                                                      

 

   Svjesno ili ne, slalom između već pomenutih kaskada pjesnika čini nevoljnim zatočnikom sinkopiranog iskaza, te nije čudo da muzički vičnom uhu stihovi često zamirišu na narodnu muziku Bretagnie iz 18. vijeka. Ova poezija naprosto zrači ispod magmatski dubokih jezičkih slojeva, koji svojom metasmislenošću, koliko zatrpavaju - još i više otkrivaju posvećenom uhu. Životni prostor poezije danas je ionako, više nego ikad, ugrožen neartikulisanim, sumnjivim stihovima (sic) čitavih kohorti emocionalno – psihološko – «postmodernih» ekstroverta, što kao konji na vršaju, vršljaju  ekstremnim širinama tolerantne «slobodne forme».

     Utoliko veće zadovoljstvo predstavlja baviti se ovim rijetkim sočinenijem pred nama. Ponekad trivijalnim (istina i nužnost), cijelo vrijeme transcedentnim (mudro i eterično), ali uvijek i obavezno i neporecivo -  prelijepim, svježim (očaravajućim svojimdrugim u ogledalu) i novim do neprepoznatljivosti. Iako zatravljen pod čitavima leksičkim usovima, čovjek se mora sjetiti onog slavnog «mistika radi misticizma», Emersona, pa se zamisliti nad prirodom ove sintaksičko – šizofrene glavolomke?! Odgovor je možda i negdje u psihodeliji «krivoj» za svjesno razbijanje slika na fragmente, od kojih ostaju jedva signali i pritajen, jedva dah, u iščekivanju nadljudske koncentracije alhemičara da pronađe čarobni amalgam – ravnotežu i na jedan, nadasve mističan način, potvrdi poeziju.

     Oštroumlje zna biti zli demon, nasuprot ljudskom, Sokratovom neznanju, otjelovljenom u pozitivnom daimonionu, «unutrašnjem poetskom glasu»... Tako rezignira najdublji mislilac Prosvjetiteljstva, J. G. Haman, poznat i kao «otac iracionalizma». I u tom smislu, teško je umjetniku pomiriti, a ostati potpun i nepodijeljen između dva šizofrenično prožimajuća i istovremeno duboko antipodna sloja. Previše disciplinovana misao slabi sferu intuitivnog. I sada je tu pitanje smisla ovakvog pisanja, ali više načelne prirode. Pred čitaocem je postupak najsličniji automatskom zapisivanju, psihološki uslovljenom principom samootkrivanja. Po mnogim iskustvima (pa i mome), ovaj metod dozvoljava riječima začuđujuće mogućnosti samorealizacije.

    Za ovo djelo bi se komotno dalo pretpostaviti, da je dobro promišljen teorijski projekt. Ili da je bar tako sve počelo. A onda je, vremenom, i samom autoru postalo jasno da je teško izmaći podsvjesnom (ili nadsvjesnom) afektivnom elementu, čime njegovo čedo, odnosno tekst, zadobija vlastitu volju.

      Možda ključno pitanje, koje se samo nameće, a koje je svojevremeno postavio i Nikola Milošević pred sličnom artificijelnom Kulom Vavilonskom, pred djelom poznatog pjesnika, teoretičara i filozofa, jeste: «da li ispitivati paskalovski duh finese, ili duh geometrije, ono što je u djelu osobeno, originalno, neponovljivo, ono što čini raznolikost literature, što predstavlja nijansu, lični doprinos... Ili pristupiti sintezi rečenog?»

    Forma svake zapitanosti nad univerzalnim ima oblik edenske zmije koja insinuira odgovor, sadržan već u samom pitanju: U materiji nukleusa novog života – gnijezdi se smrt! Ergo, pjesnik postavlja pitanje čiji je odgovor- on sam!

    Moguća zamjerka, koju ne treba izbjeći, a odnosi se na poetsku arhitektoniku zasnovanu na principima koji čine i samu Svetu Knjigu, jeste razmišljanje jednog od vodećih učenjaka Islamista, od 5. – 11. stoljeća, Al Džurdžanija: «Riječi su sluge (khadam) značenja, i dopustiti riječima da nadvladaju značenje, značilo bi poremetiti prirodno stanje stvari. Zapravo, on ide tako daleko da druge optužuje za herezu, kada izjavljuju da se isto značenje može izraziti na dva različita načina, od kojih jedan može biti elokventniji od drugog...»

 U potrazi za «poetskim kamenom mudrosti», osim jezika algoritma, kompjuterskog genoma utkanog u pisanju Svete Knjige Muslimana, teško je detektovati neku drugu «graditeljsku» inovaciju, te stoga treba odati priznanje inventivnosti autora (pjesnika...kritičara...filozofa...?), koji uprkos, i teoretskim i materijalnim kočnicama, uspijeva pomiriti naizgled nespojive sintaksičko – estetske valencije riječi.  

     Sagledavajući zaumnim okom predstavljenu nam ekvilibristiku, decidan sud može jedino biti decidno odbačen! Kako inače suditi ovom maestralnom primjeru produženog sazrijevanja poetike neprimjerene našem jezičkom prostoru?!  Otuda i recepcija ovog izuzetnog djela jeste ravna nuli! Pisati ovakvu poeziju je teško. Pisati o njoj – još teže!

   Ni glasa, ni daha, između 86. godine (Prva knjiga poezije «Sveto rastrojstvo») i 2006., kada autor i fizički doživljava «Bol, kao boju božje milosti» (Ova, najnovija knjiga).

U dvadesetogodišnjem interregnumu, «Dahom i sluhom» (Antologija Hrvatske poezije) spoznao je kako njemu i Poeziji «Ponestaje prostora» (Panorama najnovijeg bih pjesništva). Čitav jedan život između dvije knjige poezije (možda i dvije poetike?) ispunjen tomovima književnokritičkih studija, recenzija, kritika, eseja...

13.11.2009.

Ništa nije prošlo

                                                       Ništa nije prošlo

 

 

                                              Išao sam i sjećam se neobičnih riječi

                                              Iz prvih knjiga koje sam pročitao

 

                                              Išao sam i sjećam se kako je sa

                                              Ranim suncem i drveće bilo visoko

 

                                              Išao sam i sjećam se da nismo žurili

                                              Ulazeći u nasmijanu rijeku

 

                                              Išao sam i sjećam se zrikavaca

                                              I tvoje kože pod noćnim svodom

 

                                              Išao sam i sjećam se svih pića

                                              Koja sam prosuo nad svijetom

                           

                                              Išao sam i sjećam se običaja

                                              Kada smo jeli jedni druge

 

                                              Išao sam sjećajući se poniženja

                                              I svega što je prošlo

 

                                              Išao sam kroz sjećanje mudraca

                                              Kome su nebo i zemlja bili isto

 

                                              Išao sam i sve sam zaboravio

 

                                                                                   

13.11.2009.

Jutros te ugledah

                                                    

                                  Jutros te ugledah

 

 

                                 Jutros te ugledah

                                 Pretvorenu u malo jezero

                                 Po kome plove dva labuda

                                 Mirisalo je na vlagu i vodencvijet

                                 Zagazih oprezno ispitujući prstima

                                 Sve dublje dno obraslo algama

                                 Crveni trbuh pastrmke privlači moje ostve

                                 Dok jednim okom gledam u nebo a drugim

                                 Mrežu kroz koju teče vrijeme

                                 Ne želim da poludim

                                 U tvom žednom snu bez obala

                                 Kroz koji sada veslam

                                 Pa te ljubim kratkim gutljajima

                                 Za zalivanje cvijeća

                                 Da mi potraju sve dok

                                 Ne ulovim ribu

05.11.2009.

Na crvotočnim nogama

                                     

 Na crvotočnim nogama

 

 

Evo šta vidim kad zatvorim oči:

Usamljena lica predaka kao četa razbojnika

vrebaju iz magle

na svježoj humci svježi pileći bataci povrće rakija

i svjež mrtvac ispod

pojeli smo ga usput dok su svijeće gasile na vjetru

i grešnik u mantiji čitao Očenaš

još nosimo tragove njegovih zubi

volio je pileće vratove i ženske grudi

jer je bio umjetnik neizrecivog

i sada smo tu mutavi na crvotočnim nogama

ne znajući koje je vrijeme i koji vijek

koga naslijepo zatrpavamo pod zvijezdanu kožu

i koga nježno ubijamo pjesmom i plačem

plašim se da nas je jedan svetac primijetio

i sakrio lice u poludjelu kapelu tvojih grudi

ko ti je dao tako krvoločno lice nježna dušo

dok je vrijeme bilo mlado a Bog još dijete

koje te je nevješto nacrtalo

 

Još uvijek nosiš istu masku među starim avetima

sav od iščekivanja i soli koju brišeš sa čela

šćućuren si i nesiguran u grozdovima braće

svoju ćudljivu sjenku vodiš na lancu

i kao veliku jeres kriješ od svijeta njene stihove

 

Na ovom mjestu stani pocijepaj slike

jakim riječima razbij spomenike razmisli

treba obrisati pero od tamne krvi biti izvan sebe

odsutan praviti se lud nad ponorom izmisliti riječ

koja može da zaustavi planetu

i precrtati je

 

I sve to sjedeći na vlastitom čelu istrošen

zabrinut pitam se gdje su to svi nestali

hoće li stići na svoju

sahranu

05.11.2009.

Žetva

     

 

Evo dolaze dani rađanja

Kada će veselo bratstvo kosaca

Žuriti stisnutih vilica

 

Da posade orah u dvorištu

I istešu dubak u kome će se

Potomci igrati pupč